„Изузетан човек ненаметљивог става и стила”

Братислава Бату Ђорђевића, како и целу кошаркашку породицу, погодио је одлазак Драгана Капичића, некадашњег пулена из времена кад су са Црвеном звездом као тренер и играч били део највећих успеха клуба с Малог Калемегдана. Ђорђевић се писаном обраћању на емотиван начин опростио од дугогодишњег пријатеља.

- Сигуран сам да је ово најтужнији тренутак твоје породице, твоје Бебе, синова и унука, али и за мене је 24. јуни 2024. један од најтужнијих дана.

Кад ми је Жуга јавио да нас је напустио наш Капоња био сам затечен и фрапиран. Био је велики човек, врхунски кошаркаш и највише стуб дивне породице Капичић – написао је Бата Ђорђевић.

- Сада када је требало да ужива са својим унуцима, породицом и пријатељима отишао је баш онако како је и живео, тихо, у једном трену и растужио све нас који смо га волели, ценили, сате проводили са њим причајући о многим животним темама, а највише о нашој кошарци. Били су то дивни дани дружења у његовој „Галерији”, култном месту нашег града.

Оживео је Ђорђевић још успомена на Капичића као личност:

- Увек, када човек оде, говоримо о његовим врлинама и манама којих је он најмање имао. Био је изузетан човек, са ставом и стилом не намећући никада, искључиво, своје мишљење, увек бирајући

речи у опхођењу према свима. Задржао сам до задњих дана, диван, пријатељски однос и уживао у разговорима са њим. Наравно, највише о спортским дешавањима у првом плану. Његов позитивистички однос га је мало одвојио од директног контакта са Црвеном звездом и са кошаркашком организацијом, али од њега сте увек могли чути адекватно мишљење и праве предлоге, никад уперене ни против кога.

О сарадњи са Капичићем у Звезди, Ђорђевић каже:

- Упознао сам га 1971. и, на моју срећу, наш однос тренер - играч био је од старта фантастичан. Волео је да ради, концентрисан и привржен кошарци и својој улози у њој, поштовао је све саиграче и имао изузетан однос са свима у клубу и шире и сарађивао на најбољи начин, давао максимум. Знајући своје способности доносио је праве одлуке у одлучујућим тренуцима, био је душа тима. Све врлине и способности које је поседовао несебично је стављао у службу тима и резултата, зато и све што је постигао, а то је много, врхунског квалитета.

Драган Капичић оставио је немерљив траг у нашој кошарци, јасан је Ђорђевић:

- Имао је два врхунска учинка у клупским и репрезентативним резултатима као играч, а и трећем, функционерском периоду, дао је велики допринос развоју и одржавању наше кошарке на светском нивоу као председник Кошаркашког савеза Србије. Водио је организацију са много ентузијазма, знања и организационих способности као и правилним односом према свима у не тако лаким временима.

И још један „одломак” из сећања…

- Прошле године је учествовао у обележавању стогодишњице наше кошарке као ученик Основне школе „Краљ Петар Први” чији је ђак био са многим Звездашима… Наш последњи сусрет је управо био 13. јуна ове године у тој школи, на акцији постављања првог попречног терена у неадекватним школским салама Србије, где је кошаркашка конструкција обележена његовим и Мокиним именом, чиме је још једном показао колико је био привржен својој школи и нашој кошарци. Било је дивно слушати његово обраћање деци и свима нама, то му је био и опроштај од његове велике љубави - кошарке.

На крају порука:

- Дачо, надам се да ћете се дуго сећати сви који тек, када човека више нема, виде колико је времена, труда, знања и врхунског доприноса подарио својој породици и земљи у којој је живео. Твој неизбрисив траг остаће свима нама као путоказ како се може достојанствено живети и радити на овим просторима. Опраштајући се од тебе не могу да ти се не захвалим за све дивне тренутке, наше дугачке разговоре и дружења са тобом, до твојих последњих дана. Почивај у миру – написао је Братислав Бата Ђорђевић.