ЛАНЕТОВ СИН КАО ПОВОД: Савићи оставили најдубљи траг на Маракани

Лазар Јовановић, син прослављеног српског репрезентативца Милана Ланета Јовановића, од уторка је и званично нови играч Црвене звезде. Талентовани тинејџер, наравно, није први фудбалер који је обукао дрес најтрофејнијег клуба на овим просторима а да му је отац већ оставио одређен траг у српском или југословенском фудбалу. 

На списку фудбалских породица, у којој су и отац и син направили значајне каријере у Црвеној звезди, издваја се презиме Савић.

Душан Савић је по општој оцени један од најбољих нападача у историји Црвене звезде, на Маракани је одиграо 202 утакмице и постигао 120 голова. Поред две шампионске титуле, био је члан генерације која је 1979. играла финале Купа УЕФА, два пута је био најбољи стрелац југословенског првенства. Наследник Вујадин је играо за Црвену звезду у два мандата, са капитенском траком је освојио две титуле и био члан генерације која је први пут обезбедила учешће у Лиги шампиона.

Ђорђе Миловановић, чувени „Ђока Бомба” је за Звезду одиграо 166 мечева, 12 пута је био стрелац, освојио је две титуле и два купа. Сличну каријеру на највећем српском стадиону имао је и син Дејан, одиграо је 172 утакмице, 20 пута био стрелац, пригрлио је три шампионска пехара, радовао се четири пута у купу, носио је и капитенску траку.

Ранко Ђорђић је за црвено-беле одиграо 64 утакмице уз 12 постигнутих голова. Освојио је титулу и куп, касније је био тренер у Шведској. Његов син Бојан 2000. је био најбољи млади фудбалер Манчестер јунајтеда и управо је као позајмљен играч трофејног енглеског клуба одиграо једну сезону у Црвеној звезди (2003/04) и окитио се дуплом круном.

Иван Аџић је био део црвено-белих у периоду кад је клуб постао европски и светски шампион, у постбаријевској ери био је капитен екипе. Његов син Лука био је део тима који је 2018. освојио титулу, забележио је 33 утакмице и шест голова.

Јован Аћимовић је без дилеме једна од најбољих „десетки” у историји Црвене звезде, одиграо је 237 мечева и постигао 44 гола. Три пута је био шампион и три пута освајач купа, а играо је и полуфинале Купа шампиона 1971. Његов син Ђорђе је поникао у Омладинској школи црвено-белих, у првом тиму је био две године (1990-1992), али због јаке конкуренције није оставио дубљи траг.

Славољуб Муслин се прославио на Маракани у обе улоге. Као играч три пута је био шампион и играо финале Купа УЕФА, а на месту тренера такође се три пута окитио титулом (уз два освојена купа). Његов син Марко је у сезони 2003/04, као 18-годишњак забележио неколико утакмица на месту штопера.

О Драгиши Бинићу не треба сувише трошити речи, довољно је рећи да је био један од најважнијих играча у екипи која је 1991. освојила Куп европских шампиона. Син Владан је провео једну сезону у првом тиму Црвене звезде, али није успео да се наметне. 

Слична ситуација је и у породици Мркела, отац Митар је у црвено-белом дресу забележио чак 154 меча, 30 пута је био стрелац, док је син Андреј успео да дође до првог тима, али за њега никада није заиграо. 

Од фудбалера који су попут Лазара Јовановића играли у Звезди, а да су очеви направили велика имена у другим клубовима, издваја се Милош Димитријевић, чији је отац Зоран „Чава” Димитријевић заправо легенда Партизана.

На том списку налазе се Лео Леринц, чији је отац Ласло Леринц оставио велики траг у Војводини, затим Давид Бабунски (отац Бобан легенда Вардара и македонског фудбала), Срђан Пецељ (отац Владимир легенда Вележа), Марко Елснер (отац Бранко)...