Роксанда Атанасов: Рецепт за олимпијског шампиона смислиле смо саме

У оквиру изложбе Олимпијске игре – више од спорта комисија Жене и спорт Извршног одбора Олимпијског комитета Србије синоћ је у београдским Силосима одржала панел на тему ,,Шта после олимпијског злата?“. На панелу је говорила Роксанда Атанасов, тренер олимпијске шампионке, каратисткиње Јоване Прековић.

Председница комисије Жене и спорт ИО ОКС, Милена Рељин-Татић, пожелела је добродошлицу.

- Велико нам је задовољство што је наша дивна Роксанда Атанасов пронашла време да буде данас овде са нама. Оно што је она као спортисткиња постигла, мислим да нема потребе да причамо, јер је освојила све што је могла. Једино што није успела да освоји су биле Олимпијске игре. Међутим, на њену срећу, али и на нашу, то је успела да уради као тренер у Токију са својом такмичарком, Јованом Прековић.

Роксанда Атанасов је говорила о путу до злата на Олимпијским играма у Токију, изазовима са којима су се сусретали и самопревазилажењу, о формирању победничког менталитета и позитивном ставу као супер моћи, али и томе чиме се тренутно бави.

- Део својих снова одсањала сам као тренер, кроз свог такмичара. Али не само то, него смо успели много више од тога, а то је да досањамо сан свих људи који су се бавили каратеом пре, али и после нас, будући да карате није више олимпијски спорт. Мојим највећим резултатом не сматрам неко своје спортско достигнуће, већ то што сам успела да направим некога ко је успешнији од мене. Веома сам поносна на то што је Јована у олимпијском циклусу два пута била европски шампион, два пута светски првак и на крају олимпијски шампион. Учинили смо све да у Токио одемо пре свега психолошки спремни и одлучни да ту животну шансу искористимо и да се попнемо на победничко постоље. Ми смо рецепт за олимпијског шампиона сковале саме, тренирајући свакодневно, радећи и разговарајући не само о спорту, већ и о животу.

Тај рецепт се користи и даље:

- Одлучиле смо да сачувамо тај савршени осећај освајања олимпијског злата, моменат који је нама најбитнији, и да то остане нетакнуто. Сада радим у клубу који има 150 дечака и девојчица. Посветила сам се раду са њима, неке нове Јоване долазе. За годину и по дана рада имамо већ три балканске шампионке.