У сјајној организацији протиче Европски шампионат за кадете. У новосадском СПЕНС-у подељене су медаље најбољим кадетима у грчко-римском стилу, тренутно су на програму мечеви кадеткиња, да би за викенд на струњачу слободно-стилаши.
Освајањем сребрне медаље у категорији до 92 килограм, Стеван Којић обрадовао је све у РСС. Члан зрењанинског Пролетера био је пионирски, и актуелни је кадетски и јуниорски првак Србије. Прошле године на ЕП у Тирани освојио је бронзану медаљу, изгубио је пре две вечери финале од Азербејџанца Саида Пашаева.
– Кад си други, значи да си нападао титулу. Нисам успео, али сам задовољан. Нисам осећао притисак што се борим на домаћем терену и захвалио би се свима на подршци, од тренера, другова из тима, до чланова Рвачког савеза. Пресудио је партер, али ће бити прилике за реванш у јуниорској конкуренцији – рекао је момак рођен 7. јула 2007. године.
Пре финала имао је четири изузетна ривала и успео је да их савлада, међу њима и Руса Старцева, а познато је да у овој конкуренцији никад нисмо победили борца из ове земље.
– Чуо сам како говоре да конкуренција одавно није била јача, а на то не обраћам пажњу. На сваком турниру циљам највиши пласман, идем корак по корак и ако желиш борбу за злато, мораш све предходне мечеве да добијеш – додао је Стеван.
Имао је шест година кад га је отац Ненад, некадашљи рвач Пролетера, одвео у дворану и предао тренеру Ђорђу Миолском, са којим и данас ради.
– Из прве сам заволео рвање – додаје млађани ас. – Вршњаци су одлазили у друге спортове, мени није сметало што је ово много напоран и тежак. Често имам и два тренинга дневно и успео сам да ускладим школске и спортске обавезе. Овде се челичи у сваком погледу.
Прошле године проглашен је најбољим младим рвачем у држави, а рвао је и полуфинале плеј-офа за сениоре Зрењанинаца при освајању титуле првака. Дечачки искрено, на питање о наредним циљевима, рекао је и ово.
– Идем постепено, желим да освојим медаљу и на јуниорским шампионатима континента и, кад дође време, да око врата окачим и сениорске у репрезентативном дресу. Снове желим да преточим у стварност и увек сам посвећен да остварим што желим и могу – истакао је Стеван Којић који је са одличним успехом завршио други разред Средње пољопривредне школе.
ЂОРЂЕ МИЛОСКИ, ТРЕНЕР ВИЦЕШАМПИОНА ЕВРОПЕ ИСТИЧЕ: СТЕВАН ЋЕ ТЕК ДОМИНИРАТИ
Ђорђе Миолски, тренер Стевана Којића од првог дана, задужен за кадетску и јуниорску селекцију, овако је прокоментарисао учешће својих ученика на ЕП.
– Што се Стевана тиче, сви смо задовољни. Кад се погледа резултат меча, делује да је далеко од Пашаева, међутим рвачки је веома, веома близу. Десио се партер, али сребро сија као злато. У тешким категоријама конкуренција је изузетна и његова група била је на високом нивоу. Задовољан сам и са другима, Давид Варга (45 кг) био је најмлађи, Балаж Ујхељи (65 кг) изгубио је меч за бронзу и завршио на петом месту, мало ко зна да је Душан Стокић (80 кг) наступио болестан и желео на струњачу, да не набрајам. Екипно смо девети и то нисмо остварили у последње две деценије – казао је тренер Миолски.
Некадашњи репрезентативац, рвач Пролетера и Партизана, истакао је и ово.
– Три године, заједно са Кристианом Фрисом, водим бригу о нашим најбољим кадетима и јуниорима. У односу на предходни период, променили смо доста тога у раду и тренажном процесу и већ имамо три одличја са Европских шампионата. У селекцијама су момци који воле спорт и рвање, којима ништа није тешко и често смо на припремама са другим репрезентацијама, што доноси немерљиву корист. Чине будућност и ништа не би могли да није огромне подршке Министарства за спорт и Рвачког савеза и једино преостаје да се захвалим.
У понедељак у СПЕНС-у креће ЕП за јуниоре.
– Ако освојимо медаљу биће успех. Имамо више кандидата, а конкуренција је заиста сурова. Надамо се најбољем – закључио је тренер Миолски.
ПРОЛЕТЕРОВЕ ЧЕТИРИ МЕДАЉЕ
Од кад се организују кадетска првенства континента, некад Југославија и данас Србија освојили су укупно седам медаља. Четири су дело чланова Пролетера. Уз две Којићеве, бронзано одличје пре две сезоне освојио је садашњи јуниор Бранко Ђукић, а далеке 1986 године трећи је био Војислав Матић.
Преостале три медаље, две сребрне, дело су Жолта Агоштона (1988) и Бобана Живановића (2013) и бронзана Александра Максимовића (2005).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
