Почетна / Фудбал / Репрезентација

Наши селектори на великим такмичењима: Ивица Осим тешко достижан

Нашу репрезентацију на великим такмичењима предводило 14 селектора, двојица стручњака са 66,6 одсто успешности
ФОТО: Архива Политике

Ивица Осим процентуално је најуспешнији селектор наше репрезентације на великим такмичењима. Легендарни Швабо водио је тим на Светском првенству 1990. у Италији и са три победе, по једним ремијем и поразом Плаве одвео до четвртфинала. СФР Југославија заузела је пето место на том мондијалу, полуфинале је остао недостижно због лошијег извођења једанаестераца у дуелу са Аргентином.

Осиму се није посрећило да води државни тим и на Европском првенству 1992. у Шведској. Био је то његов други успешан квалификациони циклус, међутим, почетак рата у Босни и Херцеговини утицао је да се сјајни стручњак повуче и пре него што је Савет безбедности ОУН увео санкције нашој земљи и Плаве вратио кући.

Исти проценат успешности са Осимом имају Бошко Симоновић и Милорад Арсенијевић, али су они предводили тим на по три утакмице.

Симоновић је био селектор на првом планетарном шампионату 1930. у Уругвају кад је наша репрезентација победама над Бразилом (2:1) и Боливијом (4:0) стигла до полуфинала, а непрелазна препрека био је домаћин (1:6). Плавима је припала трећа позиција.

Арсенијевић је на Светском првенству 1950. у Бразилу предводио државни тим до тријумфа над Швајцарском (3:0) и Мексиком (4:1), а домаћин је спустио рампу у трећем колу (2:0). Југославији је у коначном поретку заузела пету позицију.

На три велика такмичења Плаве је с клупе предводила селекторска комисија, тако да се ти резултати не могу приписати појединцу.

Најуспешнија је била група стручњака 1962. на Мондијалу у Чилеу. На клупи су седели Љубомир Ловрић, Првослав Михајловић и Хуго Рушевљанин. Југославија је освојила четврто место после победа над Уругвајом (3:1), Колумбијом (5:0) и СР Немачком (1:0), односно пораза од СССР (0:2), Чехословачке (1:3) и домаћина (0:1).

Најбројнију селекторску комисију Југославије 1954. на планетарном шампионату у Швајцарској чинили су: Александар Тирнанић, Лео Лемешић, Милован Ћирић, Фрањо Волфи и Бранко Пешић. Плави су заузели осму позицију после утакмица са Француском (1:0), Бразилом (1:1) и СР Немачком (1:2).

Тирнанић је сам водио тим четири године касније на Светском првенству у Шведској. Пласман Плавих био је исти као на претходном Мондијалу. Наши су победили Француску (3:2), ремизирали са Шкотском (1:1) и Парагвајем (3:3) и изгубили од СР Немачке (0:1).

Селекторска комисија сачињена од Александра Тирнанића, Љубомира Ловрића и Драгомира Николића одвела је Југословене и до финала првог Европског шампионата 1960. у Француској. На завршном турниру учествовале су четири репрезентације, а наши најбољи фудбалери победили су домаћина 5:4 и у борби за трофеј поклекли су пред СССР – 1:2.

Рајко Митић остварио је победу, реми и пораз са Плавима 1968. на континенталном првенству у Италији. Југославија је у полуфиналу савладала Енглеску 1:0. Финални меч са домаћином завршен је нерешеним резултатом 1:1. Правила су налагала да се игра нова утакмица у којој су Азури славили са 2:0.

Последњи пут селекторска комисија седела је на клупи наше репрезентације на великом такмичењу 1974. на Мондијалу у СР Немачкој. Стручни тим чинили су Миљан Миљанић, Милан Рибар, Сулејман Ребац, Томислав Ивић и Милован Ћирић. Југославија је до седме позиције стигла ремијима са Бразилом (0:0) и Шкотском (1:1), победом над Заиром (9:0) и поразима од СР Немачке (0:2), Пољске (1:2) и Шведске (1:2).

Миљан Миљанић је самостално водио државни тим 1982. на Светском првенству у Шпанији. Југославија није оправдала очекивања, елиминисана је у групној фази и на крају је заузела 16. место. Плави су били бољи само од Хондураса (1:0), без победника су окончали меч са Северном Ирском (0:0), а изгубили су од домаћина (1:2).

Слободан Сантрач је са 58,3 одсто успешности на четвртом месту. Прву репрезентацију састављену од играча из Србије и Црне Горе Сани је довео до осмине финала Мондијала 1998. у Француској. Плави су савладали Иран (1:0) и САД (1:0), испустили су предност против Немачке (2:2) и изгубили од Холандије на старту нокаут фазе (1:2).

Вујадин Бошков је две године касније на ЕУРО у Холандији и Белгији довео СР Југославију до четвртфинала. Наш државни тим је победио Норвешку (1:0), ремизирао са Словенијом (3:3), изгубио од Шпаније (3:4) и у елиминационој фази од Холанђана (1:6).

Анте Младинић био је селектор 1976. у завршници Купа нација (данашњег ЕП) у нашој земљи. Плави су у полуфиналу испустили предност од 2:0 против СР Немачке (завршено 2:4), да би у борби за треће место изгубили од Холандије (2:3).

Радомир Антић остаће упамћен по победи над Немачком (1:0) на СП 2010. у Јужној Африци, једином над великом репрезентацијом на завршним турнирима после распада СФРЈ. Србију су на првом мондијалу на „црном” континенту елиминације у групној фази коштали порази од Гане (0:1) и Аустралије (1:2).

Младен Крстајић је имао истоветан учинак 2018. у Русију, али није побеђен Бразил (0:2) већ Костарика (1:0). Пораз од Швајцарске (1:2) ускратио нам је могућност пласмана у нокаут фазу.

Драган Стојковић је једини самостално водио наш државни тим на два велика такмичења, али на шест утакмица нема тријумф. Пикси је најближи слављу био против Камеруна на СП у Катару (вођство 3:1, на крају 3:3). Пораз од Бразила на Мондијалу (0:2) и Енглеске на ЕУРО (0:1) су очекивани. Стојковић није пронашао лек за Швајцарску (2:3) на планетарној смотри, а исто тако могу да се третирају и ремији против Словеније (1:1) и Данске (0:0) недавно на континенталној смотри у Немачкој.

Тодор Веселиновић и Илија Петковић били су најнеуспешнији селектори откад се завршни турнири играју у овом формату. Тоза је 1984. предводио Југославију на ЕП у Француској у поразима од Белгије (0:2), Данске (0:5) и Француске (2:3). Легендарни Петко је са Србијом и Црном Гором 2006. на Мондијалу у Немачкој неуспешно водио тим против Холандије (0:1), Аргентине (0:6) и Обале Слоноваче (2:3).

ПИКСИ НА ШЕСТ ВЕЛИКИХ ТАКМИЧЕЊА У ДВЕ УЛОГЕ

Драган Стојковић и Александар Тирнанић су наши рекордери по учешћима на великим такмичењима као играч и селектор.

Драган Стојковић је играо на континенталним шампионатима 1984. и 2000, светским првенствима 1990. и 1998, док је у селекторској улози био 2022. на Мондијалу у Катару и донедавно на ЕУРО у Немачкој.

Легендарни Тирке је 1930. био понајбољи репрезентативац Југославије на Светском првенству у Мексику, 1958. сам је седео на клупи на Мондијалу у Шведској, док је део селекторске комисије био 1954. на СП у Швајцарској и 1960. на ЕП у Француској.

Вујадин Бошков играо је на планетарним шампионатима 1954. и 1958, док је командовао с клупе 2000.

Ивица Осим је играо на ЕП 1968. у Италији и био селектор 1990. на СП у истој земљи.

Миљан Миљанић је 1974. на планетарној смотри у Немачкој био у селекторској комисији, док је 1982. сам предводио тим.

Љубомир Ловрић је у стручном тиму био на ЕП 1960. и на СП 1962, а Милован Ћирић на мондијалима 1954. и 1974.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.