Невероватно искуство јаче од „горког укуса”

Карта за Арлингтон, а потом и Фукуоку и завршни, трећи викенд Лиге нација, биле су у џепу Мине Мијатовић, и први уписани минути 22-годишњег примача сервиса у плавом дресу. Јер, од почетка припрема националног тима, Мина је била „на оку” селектору Ђованију Гвидетију, а није много времена требало да је штиклира за одлазак на други у Америци, потом и трећи викенд ВНЛ-а у Јапану.

Памти играчица ТЕНТ-а сваки минут проведен ван и на терену, памти и један пех који јој се догодио у Земљи излазећег Сунца, повреду трбушног мишића, који је иза ње. Прошло је тачно два месеца од првог окупљања „плаве чете”.

- Стандардно, припреме 1. маја, ВНЛ је била овог лета приоритет пре свега за нас, младе играчице, с обзиром на старије и искусније које тренирају за Олимпијске игре у Паризу. И знам да је свакој од нас значило. Невероватно искуство, пре свега у Јапану. Јаче можда од оног којег носим из Америке. Јер у Азији смо биле у тотално подмлађеном саставу. Понављам, част, сигурно велика, лепа и значајна лекција – каже рођена Чачанка.  

Али и тај Јапан је „донео” један пех, повреду која је Мину у том тренутку одвојила од игре, а снимак је показао и много озбиљнију ствар.

- Искрено, не сећам се тренутка када сам осетила бол у стомаку. Говорила сам себи, мотивисала се, да могу да почнем и ту утакмицу против Италије, вансеријске екипе, исте оне која ће касније да освоји Лигу нација! Није било шансе. Одиграла сам тај меч против Јапана, дан после када сам се пробудила било је страшно. Нисам могла да се померим. Утврђено је да имам руптуру трбушног мишића и да је потребан хитан опоравак. И хвала Богу, све је протекло у најбољем реду. Од примања плазме, преко терапије, опоравка – расположена је и насмејана Мина, која ће још неколико дана провести у Србији, а потом одлази на заслужени одмор:

- Срећа у несрећи што се све догодило у тренуцима када могу на миру да се додатно и опустим, посветим здрављу – поручила је Мина Мијатовић, у ведром тону.