„Имаћемо што мање Јамала, не производимо брзе играче”

Славка Перовића, спортског директора Радничког 1923 и најмлађег дебитанта у историји српског фудбала (Обилић – Партизан, 15 година и 10 месеци), суочили смо са актуелном тематиком – кад видите Ламина Јамала, сетите ли се себе, сходно заједничком епитету вундеркинда, са указаном шансом с непуних 16?

- Фокусиран сам на фудбал из друге перспективе, Јамала и играче у сличној ситуацији више гледам из позиције директора. Наравно, еврогол чудесног тинејџера пробудио ми је успомене на тренутак кад сам добио шансу у Обилићу и уписао се у историју. Само поређење, уз опаску да је мој подвиг на нижем нивоу, представља сатисфакцију – јасан је некадашњи центарфор Црвене звезде и младе репрезентације Србије.

Шта то, за разлику од вршњака, има Шпанац, од оца Мароканца и мајке из Екваторијалне Гвинеје?

- Такав играч и ситуација појаве се једном у 20 година. Претходно, имали смо Месија у Барселони, можда је показивао и мањи квалитет него сад Јамал. Дакле, то је фудбалер којег су Каталонци чекали од Аргентинца! Не мора да значи да ће да има идентичну каријеру, али игра и утицај на њу отварају размишљање код свих заљубљеника у фудбал да можемо да добијемо неког новог Месија, икону светског фудбала. Наравно, не упоређујем их сходно профилу и карактеристикама, већ по нивоу и утицају на игру.

Присетите се, јесте ли тад мислили да сте најбољи на свету и, с друге стране, како су вас гледали старији саиграчи?

- Суштинска разлика између талентованог и талентованог који ће да постане велики је у брзини прилагођавања и губљења респекта према околини: остатку тима, притиску публике, јавности... Постоји много талентованих, укључујући и мене, са 16 у првом тиму – прилично уплашених, с дозом респекта према свему и свачему. Резервисаности... Управо је то разлика између оних који из тог талента оду на просечан ниво и великих - карактером и спортским безобразлуком прилагоде се ситуацији и одмах почну да показују пун потенцијал. Старији играчи ће увек да вас гледају с дозом симпатија, али и – ауторитета, с обзиром на то да поједини, са 30+, биолошки могу да вам буду очеви. Зависи и од групе, пре свега – карактера тог младог играча, како ће да буде прихваћен. Ниједног фудбалера не може да превари квалитет другог! Увек сам заговорник да свако поштује квалитет, ако је талентован – брзо стекне поштовање правих и искусних, који немају завист, љубомору и разлог да се осећају угроженим од тог момка.

Шта вам је, у то доба, на терену било најтеже?

- После, кроз каријеру, хватао сам себе да сам имао више самопоуздања при уласку у први тим Обилића, него, на пример, са 25 у иностранству. Кад си клинац, немаш пуно негативних искустатава које каријера са собом носи. По изласку из омладинског фудбала где си доминантан, мислиш да ћеш такав да будеш увек.

Може ли вундеркинд с психолошког аспекта да „остане нормалан”?

- Може! То је, уосталом, један од квалитета. Глава, то јест, психологија, постала је изузетно битна у спорту, на врхунском нивоу – прави разлику. Океј, таленат је пресудан, али где има пуно талентованих, где физика удара на физику, брзина на брзину, интелигенција и препознавање ситуација може да има пресудан утицај.

Јесте ли запазили још Јамала / Перовића, без среће да их тренери, из разноразних разлога, гурну у ватру?

- У Србији је, генерално, то велики проблем – имамо пуно уплашених тренера, линијом мањег отпора окрећу се старијима. Онда, многи таленти пропадају збох зихерашког понашања и недостатка визија клубова. Србија је препуна бисера, можда не Јамала, али и оних који су пропали због лоше струке, клубова с девизом - од сутра до прекосутра. Тежим да се у мом Радничком то промени – да не спутавамо таленат и не будемо клуб који се по сваку цену окреће проверенеом. Баланс.

Разумете ли бојазан тренера?

- Донекле, велике и честе промене у суперлигашком фудбалу од тренера праве зихераше. Не размишљају о развоју талената, већ сутрашњем резултату и да ли ће да задрже посао. Ако исфорсирају младог, а три недеље немају резултат – знају шта може да им следује. Феђа Дудић и Раднички 1923 су показатељ како тренер може да извуче максимум из младог и, притом, демонстрира процес стварања.

Зашто Србија нема Јамала?

- То је нешто што се појављује једанпут у деценији, можда чак и две. Имаћемо што мање потенцијалних Јамала, генерално – не производимо брзе играче. Фудбал ће све више ићи у смеру брзине, кроз методологију, очигледно, радимо погрешне ствари да бисмо одговорили захтевима западног фудбала. Имамо пуно талентованих, али што се тиче брзине и физике – каскамо.

Хоће ли репрезентације / велики тимови после овог ЕП све више да указују шансу бисерима, тј. уплове у „Јамал тренд”?

- Надам се да ће да се појави „Јамал тренд”, очекујем од селектора Србије да после ЕП подмлади репрезентацију, пошто смо видели да брзином, динамиком и физиком не можемо да одговоримо нивоу великог такмичења. У млађим генерацијама имамо потенцијал играча у тим аспектима и уз рад и напредовање могу да дођу на ниво да буду конкуренти.