Мушка сениорска селекција Србије је на припремама у Врњачкој Бањи до 18. јула последњим пред пут на Олимпијске игре у Паризу. Стара база Орлова, увек је била добар домаћин, већ неколико пута дочекала је српске репрезентативце који воле да дођу овде. А и доноси срећу, јер је „плава чета” баш са овог места пошла на Европско првенство 2019. године и освојила злато.
Урош Ковачевић, капитен српског тима, добро познаје овај крај, дворану, као млад играч са Рибницом је играо утакмице Купа Србије. О томе као теку припреме, на чему инсистира селектор Колаковић, Урош открива:
- Ми смо овде били доста пута и стварно нам је прелепо, мени, мојим саиграчима. Похвалио бих и хотел, људе овде, све је на врхунском нивоу, дворана је добра, мало је топлије, али услови су такви, много је вруће напољу тако да не може ни да се охлади. Све у свему, уживамо, клима је добра, људи су добри, сјајни домаћини. Осећам се као код куће. Полако завршавамо тај последњи део припрема пред Олимпијске игре и надам се да ћемо бити спремни за изазове који нас очекују у Паризу.
После боравка овде очекује вас јак турнир у Пољској. Колико могу те утакмице против квалитетних ривала да дају одговор колико сте спремни?
- Даће одговор када будемо били тамо. Стварно мислим да ћемо бити знатно бољи него што смо били у Лиги нација. То је стварно увод, увертира пред Олимпијске игре да се одмеримо са јаким репрезентацијама. Најважније је како ћемо играти у Паризу. Турнир као турнир може да буде само експерименталан да видимо у каквој смо форми, где смо и шта треба да поправимо.
Сан сваког спортисте су олимпијске игре. Ви сте успели да испуните тај сан. Група је изузетно јака, рано је за неки наговештај, пласман, прогнозе, али може ли да се нападне то друго место, евентуално треће па да се пласирате у четвртфинале?
- То је релативна ствар. Сада сви играју одбојку и то ће бити ствар нијанси. До нас је да се припремимо добро и максимално уђемо фокусирани и концентрисани у те утакмице које ће сигурно бити јако тешке. Велики је задатак пред нама да пробамо да прођемо групу која ја изузетно јака.
Какав је здравствени билтен играча?
- Ми смо једна од најстаријих репрезентација на Играма. Сигурно колико може да буде олакшавајућа околност због искуства и свега што играчи имају иза себе, толико морамо да се пазимо тих мини повреда јер скоро 60, 70 одсто играча има преко 30 година. Кажем, искуство имамо, само да сачувамо здравље. Чињеница је да стално имамо проблема, али то је ствар нормале. Трудићемо се да будемо на максимуму када буде најпотребније.
Много тога сте постигли у каријери, освојили, олимпијске игре су специфичне, а шта за Вас лично значе?
- Ми смо били 2012. године у Лондону, нас тројица, Подрашчанин, Атанасијевић и ја и нисмо се провели добро. Испали смо у групи и сам тај концепт Игара више нам није претерано значио. Испао си и онда идеш кући. Тако да отићи јесте лепо али треба направити нешто, резултат. Турнир као турнир је најлакше да се прође кроз групу до четвртфинала, поготову са ранији, системом две групе по шест, можеш да изгубиш три утакмице и да будеш у осам најбољих а после је лутрија. Понављам, желимо да постигнемо нешто, а не да будемо део манифестације – истакао је Урош Ковачевић.
ФАЛИ ЛИСИНАЦ, МНОГО ЈЕ ДАО ОДБОЈЦИ, ПЕТРИЋ ТАКОЂЕ...
Срећко Лисинац је ваш велики пријатељ, на жалост због повреде неће моћи да игра. Колико Вама значи његово искуство, присуство?
- Само његова појава значи! Један феноменалан човек, да не причам какав је играч. Барем мени недостаје баш много. Нема ни Петрића, капитена пре мене, један легендарни играч исто. Жао ми је што они нису део ове групе да комплетирамо ову генерацију са Олимпијским играма у Паризу. Шта је ту је, Петрић се пензионисао, Лискета је омела повреда. Надам се да ће брзо да се врати на терен јер ако неко воли овај спорт и дао му је толико, онда је то Лисинац!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
