Новаков аутогол

Једносмерна улица била је пред Новаком Ђоковићем уочи финала Вимблдона против Алкараса. С члановима екипе покушавао је да пронађе прави одговор на питање – како победити самоувереног, разиграног и мотивисаног Карлоса Алкараса, знајући да није ни близу најбоље форме, кондиције и игре.

Као и после сваког финала на такмичењима из велике четворке, стриц и некадашњи тренер Рафаела Надала, Тони је написао анализу у форми колумне.

- Могу да претпоставим какву су дилему Новак и његов тим имали пред финале Вимблдона. Одлука није била лака. То је питање које стоји пред многим играчима и тимовима кад се игра с бољим противником. Да ли да се држимо свог стила, својих оружја, или да се трудимо да неутралишемо ривала другачијим решењима, нечим што одступа од уобичајене игре - пише Надал у ауторском тексту за Паис.

Поделио је своја искуства и открио како је спремао синовца за највеће изазове на шљаци, али и на бетону и на трави:

- Лично сам увек бирао прво решење, али Ђоковић се одлучио за друго. Знајући да му ноге и прецизност удараца нису као некад, као и да му не би ишао у прилог дуг меч, пробао је тактику која се на крају испоставила као самоубиство. Желео је да успостави висок ритам, да игра агресивно, да скрати размене и да изађе напред кад се укаже и најмања прилика. По мом мишљењу, једина права могућност за српског аса била је да покуша да успори игру и да се нада да Карлос неће имати свој најбољи дан.

Иако Тони помиње две опције, Новак уопште није могао да рачуна на прву. Није био физички способан после операције да може да се упусти у дуже размене и надмудривања. Да такав приступ неће дати резултат видело се у уводним гемовима. Ноле није могао да успостави континуитет у разменама. Већ после два или три ударца није могао да врати лоптицу онако како жели и онако како иначе уме.

Проблем с десним коленом био је одлучујући фактор. Алкарас је ударао лоптицу и с форхенд и бекхенд стране из све снаге, а пошто Новак није имао кондицију у   довољној мери каснио је за корак или два при ударцу. Као да није имао времена да се намести на ударац, док Карлитос није чекао ни секунд, већ је хтео да завршава поен што пре. Новак је једино могао да успори младог шпанског играча сервисима. Почетни ударац га није издао, па је у појединим моментима меча могао да контролише ток и ритам игре на својим гемовима.

Не може се рећи да Ноле није имао ритерн на нивоу. Показао је и у финалу зашто има статус најбољег ритернера у игри са лоптицом и рекетом, али ни то није било да се заустави или обесхрабри Алкараса. Како год да је Новак вратио лоптицу, колико год да је она била дубока или тениски речено испод ногу противника – резултата није било. Карлитос је имао одговор на све. Изванредне Ђоковићеве ритерне неутралисао је сјајним штоп волејима на мрежи.

Према мишљењу искусног Надала брзом игром је скоро немогуће победити најмлађег броја један у белом спорту.

- Можда у таквој борби једино Јаник Синер може да га победи. И заправо је недељно финале потврдило да ће оно право ривалство на наредним турнирима, вероватно и у наредним годинама, бити између Италијана и шпанског шампиона – закључио је Надал.