Молекуларни биолог и верни пратилац репрезентације

Србија може бити поносна на кошаркашке раднике и навијаче који окружују и подржавају Орлове до највећих висина. Један од многобројних је и молекуларни биолог Филип Јеремић, веран фан наших момака и у најдаљим кутцима света. О љубави према националном дресу и досадашњим авантурама говорио је за Журнал пред почетак меча девојака са Нигеријом.

- Кренуло је спонтано 2015. односно у четвртом разреду средње школе. Тад сам напунио 18 година и одлучио да новац који добијем уложим у одлазак на групну фазу која се одржавала у Берлину. Успешно сам то реализовао, јавила се спонтана љубав и жеља да одем на једно Светско и Европско првенство и Олимпијске игре. Ево, девет година касније остварићу свој сан. До сада имам по два одгледана Европска и Светска – рекао је Јеремић. 

На путу са Орловима сретао је бројне фанове, који као и он гаје посебну врсту љубави према дресу Србије. Један од њих је и познати навијач из Ваљева, неизоставан део ТВ шпица и лако уочљив са кошаркашком лоптом на глави.

Не могу да не поменем чувеног Ваљевца који је верни пратилац репрезентације. Упознали смо се 2015. године и заједно ћемо остварити наше циљеве и њему само недостаје одлазак на Игре. Надам се да ћемо у будућности наставити да пратимо репрезентацију на свим великим такмичењима.

Потребна је позамашна количина времена и разумевања на послу да би се бројна путовања реализовала. На питање да ли би променио професију и пратио репрезентацију професионално, Филип је одговорио:

- Ја сам молекуларни биолог по струци, радим у Институту за јавно здравље Србије, ово пратим више из љубави и тако ће остати. Волим да путујем и када се то искомбинује са кошарком онда је то добитак. Нарочито кад се оде на неку егзотичну дестинацију као прошле године на Филипине – 18 дана и сребро... Пре такмичења сам коментарисао да ако нам се све коцкице поклопе можемо до финала, али објективно гледано на папиру нисмо били фаворити.

Искуство на Филипинима му је било феноменално, дефинитивно вредно понављања.

- Гужве су биле ненормалне, али светла страна је та да је све јефтиније него у Београду. Трудили смо да нађемо смештај који је близу дворане, да бисмо могли пешака да стигнемо.

Навијач који помно прати дешавања у табору Орлова изнео је и лични суд око предстојећег такмичења.

- Кад имамо велика очекивања, не прођемо добро. Али екипа има нешто, нарочито после освајања сребра у Манили. Уз жељу и залагање може много тога да се постигне, чак и без звезда у тиму. Осим Богдановића и уз њега Милутинов, остали момци су били играчи задатка. Сада, са Јокићем и Богдановићем мислим да смо после Америке највећи фаворит за злато на ОИ. Ипак, тешко је то причати кад су Игре у питању, већ у четвртфиналу може да нам западне тежак противник. И све је могуће кад је једна утакмице у питању. Добар пример за то су Литванија и Италија.

На крају постављено му је најтеже питање, има ли омиљеног репрезентативца?

- Тешко питање... Не волим да мешам клуб и репрезентацију. Изабрао бих Огњена Добрића, има неку посебну енергију, доноси нешто посебно репрезентацији. Наравно, уз њега изабрао бих и суграђанина Алексу Аврамовића. Човек који игра три класе изнад кад је у питању репрезентативни дрес – закључио је Јеремић.