Како се које велико такмичење заврши у кући Бојане Миленковић, репрезентативке Србије, тако се прави место за нову медаљу, или пехар. За почетак, последња је и она која стоји испред свих. И тако готово сваке године, јер Бока има у колекцији и бронзу са Олимпијских игара у Токију, два светска злата, историјску бронзу у Лиги нација, два најсјајнија одличја са ЕП, сребро... И тако редом.
Сада је у Паризу, у том одабраном тиму селектора Ђованија Гвидетија, спремна да заједно са осталих 11 девојака поново у миру и тишини, све заједно кују медаљу.
Ипак, то ремек дело је у рукама играчица и треба их пустити да и оне, барем у почетку, док не крене гунгула, играње мечева, мало уживају у Олимпијском селу.
Ужива и примач сервиса Србије, нема шта, цимерка јој је Тијана Тића Бошковић, поново је ту музика, поново је ту „Ди-Џеј Бојана” насмејана, расположена, за причу увек, чак и после вечерњег тренинга. У разговору за Спортски журнал, „одшкринула је врата Париза”, говорила о очекивања, циљевима, ривалима.
Вама друге ОИ у каријери, али Европа и Париз, једна потпуно друга димензија у односу на Токио 2021.
- Доста је прошло откако смо се окупиле, био је мај, беше давно (смех). Кроз ВНЛ смо виделе где смо, колико можемо. Потом и наставак припрема на Копаонику, тешке, баш какве и треба да буду, па пријатељске утакмице. И не, нисмо радиле само цело лето, већ се кроз сезоне доказујемо и тако сваке године за све што нас очекује. Игре као сан сваког спортисте. Мени јесу друге, али верујте ми, осећам се као да су ми прве. Жељно их ишчекујем, много сам еуфорична. То је прелеп осећај и желим и мислим да то мора да буде жеља сваког спортисте. Јер је то круна каријере, учествовати, а камоли освојити медаљу – прича Миленковићева у даху.
Медаља, златна, толико пута се могло чути, баш Србија да је освоји, једину која недостаје.
- Не бих причала да ли ћемо освојити злато, сребро, бронзу. Само бих рекла
срећа прати храбре, а ми смо много храбре девојке! Мислим да што се тиче осталих екипа, не зависи ко ће нам бити противник, све зависи од наше игре. Генерално, нема лоших екипа на Играма, то је најјачи и најбољи турнир.
Неписано правило „каже” да је прва утакмица, оном којом отварате такмичење уз четвртфинале, најтежа.
- Старт са Францускињама, сигурно неће бити лако, играју пред својом публиком. Понављам, не зависи од противника, зависи од нас. Идемо храбро из утакмице у утакмицу и да дајемо максимум на свакој као што и радимо. Верујем да неће бити проблема и да ћемо се показати у најбољем светлу.
И тако до..
- Желим да останемо барем до тог 12. августа ако ништа друго – није најавила Бојана Миленковић ништа, само је као и све остале из „плавог јата” наглас рекла циљ, а тиче се финала кога силно желе Српкиње, а које је заказано за недељу, 11. августа.
МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ, СВЕ ЈЕ КАКО ТРЕБА
Из прве руке, како је у Паризу, „на штрафти”, спортском комплексу у коме је смештено на хиљаде такмичара, каже Бојана:
- Организација је беспрекорна, све је како треба, на високом нивоу уз мере безбедности. Нисмо имале много времена за шетњу, стигле смо касно, одмах имале и тренинг. Али у наредним данима, верујем да ће бити више и времена и простора, да осетимо чари и Села и целокупних Игара. За сада иде све по плану.
МОМЦИ СУ ЗАСЛУЖИЛИ, ДРАГО МИ ЈЕ ЗБОГ ЊИХ
Поново на истом месту, мушка и женска одбојкашка репрезентација, момци после 12 година играју на највећој спортској смотри:
- Драго ми је што су они ту после 12 година. Сигурно да им много значи, нама значи, а замислите колико њима. Заслужено су овде и верујем да ћемо се међусобно пратити и бодрити, као и остале спортове које ћемо између тренинга и утакмица, онако у ходу успети да испратимо.
РЕПЕРТОАР ПЕСАМА - ЗА ДУШУ
Атмосфера је врхунска у табору светских првакиња и у то не сумњајте никад! А где је добра енергија, ту је и добар, музички штимунг и сада већ чувени ди-џеј „Мали Бојан”
- Ух на плеј-листи свашта може да се нађе, од овог што данашња омладина слуша, да не кажем, деца, до старијих песама. Ма има свега, а и ако нека од девојака пожели песму, ту сам да пустим. За сада се не жале, мада морате да питате њих да је ли је све у реду (смех). Има и Александре Пријовић, Стевана Анђелковића, Секе Алексић, до Оливера Драгојевића, Ђорђа Балашевића... За свачију душу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
