Легенда Партизана: Верујем у чудо, али…

Фудбал је предивна игра препуна занимљивих прича какве ни Алфред Хичкок и Стенли Кјубрик не би режирали. У једној таквог причи, главни актер био је Партизан, давне 1984.

Жреб је тада спојио црно-беле са Квинс Парк Ренџерсом у другом колу Купа УЕФА. Клуб из Хумске је сјајно отворио утакмицу у колевци фудбала, Никица Клинчарски и Драган Манце су се побринули да Парни ваљак има предност првих пола сата, међутим, уследило је помрачење и адути тадашњег тренера Ненада Бјековића доживели су дебакл и поражени су идентичним резултатом, као Партизан против кијевског Динама минулог уторка – 2:6.

Никица Клинчарски, стрелац једног од два гола клуба из Хумске на „Лофтус роуду”, описао је како су црно-бели осећали након убедљивог пораза од КПР-а:

- Били смо веома утучени. Примили смо гол на старту меча, међутим, ја сам минут касније затресао мрежу и изједначио. Затим, Драган Манце је постигао онај феноменалан гол за 2:1, али онда смо потпуно стали, мислили смо да је све готово. На крају, доживели смо дебакл који није својствен Партизану.

Међутим, Партизанова прича имала је срећан крај, црно-бели дошли до великог преокрета, славили су у Хумској резултатом 4:0 и због тадашњег правила - гола у гостима пласирали се у наредну рунду. Трећи играч на вечној листи Парног ваљка по броју одиграних утакмица иза Саше Илића и Момчила Вукотића, говорио је о томе како су црно-бели нашли снагу да се подигну и направе историјски резултат:

- Кад смо ушли у авион били смо разочарани и веровали смо да је све готово. Међутим, сећам се, пришао ми је један веома интелигентан човек, нажалост, више није са нама, у питању је Радомир Антић. Седео је преко пута мене у авиону и рекао: „Клинча, верујем у вас и верујем да ћемо да направимо чудо на нашем стадиону”. Тако је и било…

Поред Партизана, само су још три клуба успела да надокнаде четири гола заостатка из првог меча, швајцарски Шаух де Фондс, Реал Мадрид и Барселона.

- У Београду је направљена таква атмосфера међу нама играчима, али и навијачима да ми то можемо. Такође, Живковић се вратио из војске и много нам помогао. Направили смо добру атмосферу на сваком тренингу, да смо заиста веровали у немогуће. Сећам се као да је јуче било, на корнер линији сам зауставио лопту, центрирао и Драган Манце је дао гол одмах на старту. Након тога, утакмице се отворило и све је текло на нашу воденицу.

У неким лепшим временима за домаћи фудбал, стадиони су били кртаци, тако да ни пораз од од 2:6 није обесхрабрио Гробаре давне 1984.

- Око 50 хиљада људи нас је носило до победе и нисмо могли да их изневеримо. Голови су падали на време, после првог дела био је 2:0 и ту нам је порасло самопоуздање. Играчи Квинс Парк Ренџерса су се мало уплашили, нису веровали да наши навијачи могу да направе енглеску атмосферу, да нам дају још већи мотив и жељу да напарвимо чудо.

Вицешампион се 40 година касније поново нашао у ситуацији да мора да надокнади четири гола заостатка, с обзиром на то да је поражен од кијевског Динама (2:6).

- Душу бих дао за Партизан, био сам играч и тренер и увек ћу да подржим клуб. Верујем да Партизан може да дође макар до победе, али квалитет је на страни Динама из Кијева. Међутим, фудбал је чудо и треба веровати у чуда. Сматрам да црно-бели могу до тријумфа, али играчи морају да играју и трче свих 90 минута. Александар Станојевић мора да схвати да Партизан мора да дође до своје препознатљиве игре, јер без ње ми не можемо да остваримо позитиван резултат.

Никица је покушао да пронађе разлог Партизановог дебакла у Лублину.

- Партизан није погодио са довођењем појачања, евидентно је да такве играча имамо и у Србији. Велика грешка што смо испустили нашу школу, што нема Партизанове деце које воле и осећају клуб и сматрам да би могли више да пруже, од ових који су доведени на брзину.

Црно-бели су окршај са вицепрваком Украјине почели са чак осморицом странаца у стартних 11.

- У Србију би требало да дођу странци који праве велику разлику. Евидентно је да немамо нашу игру, изгубили смо је. Свет је отишао много даље и у тој ирги се ми, очигледно, не сналазимо. Више смо били опредељени индивидализму, а не тимској игри. Наравно, индивидуални квалитет долази до изражаја у офанзиви, видели смо Ламина Јамала или Килијана Мбапреа, они испадају из шаблона и игром 1 на 1 праве разлику – рекао је Клинчарски.