Чак 54 атлетичара морало да врати медаље због допинга

Допинг је постао неодвојив од атлетике на Олимпијским играма, спорта који чини скоро половину такмичења у историји ОИ.

Према бази података АФП, атлетика има 203 случаја допинга у олимпијској историји, од укупно 473 за остале спортове, или скоро половину (43 одсто) од укупног броја свих случајева допинга.

Проценат се повећава на 50 одсто ако се узму у обзир само Летње игре (203 од 407).

Дисквалификације су довеле до измене додела медаља за спортисте, међу којима је 54 морало да врати освојене трофеје.

Прва дисквалификована атлетичарка, Пољакиња Данута Росани изгубила је 14. место у бацању диска 1976. године у Монтреалу, јер је била позитивна на стероид.

Допинг је оставио трајни траг у историји спринтерске стазе као што је случај Канађанина Бена Џонсона 1988. у Сеулу, којем је одузета титула олимпијског шампиона на 100 метара, или одузимање пет медаља Американки Марион Џоунс седам година после њених подвига у Сиднеју 2000.

Број случајева се знатно повећао у протеклих 16 година, уз умножавање контрола и усаглашавање антидопинг система на глобалном нивоу.

Атлетика је на челу борбе против допинга од стварања 2017. Јединице за атлетски интегритет (АИУ), опремљене средствима за праћење најбољих светских спортиста.

Такозвани „Руски државни” допинг скандал довео је до увећања броја регистрованог допинга, посебно на ОИ у Лондону, „најпрљавијим у историји”, са 104 случаја за атлетику, што је било знатно више од 37 случајева откривеног допинга у Пекингу 2008. и само осам у Токију 2021. године.

Овогодишње ОИ трају од 26. јула до 11. августа.