Уђе на терен, већ како налаже припрема, прође загревање, завеже пертле на својим шареним патикама светски познатог бренда. Стане у врсту и чека. Са разгласа се чује број девет Александра Узелац. У првој постави од почетка олимпијског турнира, истрчи, „овери” поздрав са осталим саиграчицама. А онда вади „дугу деветку” спремну за ривала. Да добро сте прочитали, тинејџерка у дресу са бројем девет, да ли стала на сервис, играла на својој позицији примача, нападала, понекад се чини да она то ради са лакоћом. Без претеривања. Као „матора”, а сваки поен прославља као заправо то исто „дете” од 20 лета, да ли у наручју Тијане Бошковић, или са стиснутом песницом окружена другим девојкама.
И наравно са осмехом развученим преко лица. Јер „Узи” ужива док игра али и решета тимове прекопута мреже.
Обавезе и обавезе иако је одлучујућа утакмица са Кинескињама у недељу, Српкиње су у петој брзини. Логично, а потврдили су то и сви спортисти, силно желе то злато. А жели је и ова млада дама из Зрењанина и то колико?!
Њена прича може да буде несвакидашња, од клупске преко репрезентативне сцене, али Александра је прави свакодневном. Јер испред себе ставља тим, партије Србије, подршку због које и је таква – неустрашива а приземна девојка.
И како све то, открива за Спортски журнал:
- Прва са Француском била је тешка, стварно је била као загревање да тако кажем, очекивана победа од 3:0. Потом Америка, драго ми је што смо успеле да се вратимо после два изгубљена сета, окренемо све. Чак и у петом успеле смо да стигнемо са 14:11 на 14:14. Ситнице су пресудиле, на страну Америке. Али стварно мислим да смо одиграле добро, трудиле смо се. Трудићемо се још јаче и боље да исправимо и те ситне киксеве и преокренемо у нашу корист. Победом Бразила над Јапаном сигурно смо осигурале четвртфинале. Уколико победимо Кину, чак можемо да будемо и прве у групи што нам је велики мотив јер бисмо волеле да наставимо турнир као прве. Размишљамо само о Кини и желимо да победимо!
Никад не „леже” те азијске екипе.
- Увек је теже играти са азијским тимовима, играју скроз другачију одбојку него остале селекције. Са Кином смо играле прошле године, мислим да је сасвим добра екипа. Мораћемо да одиграмо максимално ако желимо тријумф. Из тог разлога нам је битно да не губимо више утакмице. Волела бих да почнемо серију победа и тако све до злата!
Делујете сигурно, срећно у игри, за ривале неустрашиво.
- Искрено, баш ми није ништа проблем на терену јер се осећам својом и срећна сам док играм, срећна сам да сам са овом екипом. Немам разлога за страх, ни за шта, јер имам пуну подршку од свих, од тренера. Доказ је чим ме је ставио да почињем са њима у првих шест. Стварно ми то значи и желим да покажем њима да могу и да сам спремна за све што је преда мном. Драго ми је да људи виде колико им је стало и колико желим да се трудим и помогнем тиму, поготову Тићи (оп. аут Тијани Бошковић) око прављења тих поена. Мислим да могу и да ћу тек показати шта могу!
Одговорност, и са тиме се носите као „матора”.
- Прија ми, мислим да ме то брзо развија као играча. Јесте да сам млада, немам скоро никаквог искуства, прве Игре са 19, овде сам напунила 20 година. Још када се иде на злато, када је тај циљ зацртан и ништа друго, уживам.
А све је лакше уз тим, али и онај посебан- родитеље и момка Данила.
- Родитељи долазе и били су у Паризу, баш са Америком. Тренутно су у Бриселу, али ето их и на овој против Кине. Дај Боже и на сваку следећу до злата. И Данило је јако поносан, прати, знам да ће и он успети да дође ако се пласирамо у финале. То би ми баш значило да су сви ту и да прославим заједно са њима!
ОСЕЋАМО ПОДРШКУ НАЦИЈЕ
Кратко је али јасно и са снажном поруком нацији.
- Желим свима да се захвалим, који нам пружају подршку и који нас прате јер осећамо то и много нам значи. Желим да сви верују у нас као и до сада, и надам се да ћемо вам приредити злато, томе се једино надам!
СВИМА ЈЕ СТАЛО...
Прате се и подржавају сви спортисти међусобно. Не прође дан а да одбојкаши вас не спомену.
- Знамо да су били на нашим мечевима. И дивно је што се међусобно подржавамо. Знамо колико је њима стало да победе, знају и они нашу једину жељу. Пратимо све колико год да је могуће. Играју момци у суботу, тешко да ћемо стићи јер су хале прилично удаљене од Села а ми играмо јако важну утакмицу дан касније. Морамо да одморимо, али верујем да ћемо гледати на ТВ екрану и здушно ћемо их бодрити!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
