„Бити или не бити“ за Србију

Енглески песник и писац Вилијам Шекспир је у Хамлету написао најцитиранију реченицу на енглеском језику, добро познату свима, која гласи „бити или не бити – то је питање“. Дело је сачињено у 17 веку, а управо овај цитат може да се пренесе на тренутно стање српске репрезентације.

Делфини су у Париз стигли као двоструки узастопни олимпијски шампиони, али у јеку смене генерација. Србија је у првом колу у трилер завршници савладала Јапан, потом је уследио неочекивано тежак пораз од Аустралије, а онда и може се рећи очекиван неуспех у судару са актуелним европским првацима Шпанцима. Изабраници Уроша Стевановића се налазе у ситуацији „бити или не бити“ јер их очекује кључни сусрет који одлучује о њиховој даљој судбини. Србија се у трећем колу олимпијског турнира састаје са домаћином Француском данас од 19.30.

Рачуница је крајње једноставна, победа Делфине води у четвртфинале, пораз на аеродром „Шарл де Гол“, а евентуални реми и одлука после петераца оставља све отворено за последње коло у којем је ривал Мађарска.

Оно што после трећег кола иде на руку нашем тиму јесте чињеница да је Аустралија савладала и Триколоре, те сад против Јапана има шансу да „овери“ пласман даље. У случају да је домаћин био бољи од Кенгура, пред нашим играчима би био јако тежак изазов и императив победе у две преостале утакмице.

Ако говоримо о репрезентацији Србије, игра је значајно подигнута у односу на утакмицу са Аустралијом, али то није било довољно за тријумф. У већем делу меча наши репрезентативци били су равноправни са Фуријом, уз врло добар проценат са играчем више и наравно са веома расположеним Душаном Мандићем. Оно што се може замерити олимпијским шампионима јесте да су у неким ситуацијама шпански шутери потпуно остали без блока, додуше треба и рећи да је најопаснији играч европског првака Алваро Гранадос заустављен у великој мери. Помака у нашој игри има, али у окршају са Французима пресудиће и неке друге ствари.

Нема сумње да ће тим Флоријана Брузоа имати велику помоћ домаће публике. Французи имају успешну годину, јер им је после деветог места на Европском првенству припала четврта позиција на шампионату планете. Оно што такође може да причињава задовољство Брузоу јесте чињеница да су у својим редовима задржали Тому Верноа, којег су меркали Италијани и хтели да га преотму као својевремено Микаела Бодегаса. Није само сјајни спољни Марсеја једина претња по гол Србије, ту су још и супер искусни Мехди Марзуки и Реми Содадије, шутер Александре Боје, а ту је и одлични голман Иго Фонтани, који ће од наредне сезоне бранити боје дубровачког Југа. На све то Триколори имају још једно велико „оружје“, а ради се хрватском тренеру Вјекославу Кобешћаку. Искусни стручњак је помоћни тренер домаће селекције и може се рећи да је у великој мери заслужан за све боље резултате Француске на великим такмичењима.

Без обзира на све околности, почевши од предности „домаћег терена“ за Француску, преко нашег пољуљаног самопоуздања изговора не сме да буде. Ово је утакмица у којој се одлучује о даљој судбини Србије и време да они најискуснији поднесу притисак и поведу делфине ка четвртфиналу олимпијског турнира, јер им је дефинитивно ту и место.