- Мени је ово, искрено, највеће достигнуће у каријери. Верујем и за многе. Није било лако, али свако је индивидуално прошао својих 48 сати и нашао додатну мотивацију за ово. ОК, Јока и Богдан имају сребро, али за већину је ово била изузетна прилика да се такмичимо и изборимо одличје за нашу земљу. Немачка је невероватно добра и уиграна екипа, али одиграли смо после Америке можда и најбољу утакмицу - навео је Василије Мицић.
Поносни?
- Ја искрено ништа не читам и не знам ништа шта се дешава. Али знам да је моја породица, људи који долазе у наш хотел да нас поздраве, да су сви били поносни. Увек идеш на победу, али не осећамо никакву горчину. Остаје можда мала жал. Та подршка од свих значи. Црпимо ту енергију из народа, тако да је и то утицало... Искрено, никад теже буђење, а заспао сам у девет. Вредело је устати. Сви смо били набријани. Ја своје партије не знам да опишем. Играм у тренутку, па како буде. Данас сам се мало боље осећао. Стварно бих само волео да останемо на окупу и здрави, јер ово је пик ове моје генерације и ове мало млађе... Било би заиста лепо да се држимо, да останемо само здрави, да освојимо неко злато.
Јокић?
- Мене је лично учинио барем 30 до 40 одсто бољим, сваког од нас. Увек истичем његово понашање. Месец и по дана са њим у окружењу, а не осећаш никакву разлику у понашању. Капа доле. Поред свих достигнућа да останеш такав...

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.