Радосна атмосфера међу навијачима, кошаркашима и бројним стручњацима и скоро недељу дана после Олимпијских игара не јењава. Након традиционалног дочека на балкону Старог двора караван се преселио по читавој Србији.
Дејан Давидовац почаствован је шпалиром малишана у родном Зрењанину, док је, по правилу, Чачак организовао најмасовнији скуп подршке за локалне хероје – Алексу Аврамовића и помоћног тренера Марка Мариновића. Међутим, главни догађај био је резервисан за реномираног стручњака Светислава Пешића, а Пироћанци ни овог пута нису разочарали. Карневалски амбијент с трубачима, хором, али и бројним грађанима на месту где је одрастао, одушевио је селектора репрезентације Србије.
- Добро вече свима, понекад се стварно запитам да ли сам ја све ово заслужио и тамо у Београду, сад овде и у мом граду, Пироту. Стварно сам захвалан што сте дошли да заједно прославимо и обележимо ове резултате – рекао је Пешић.
У поносном тону бронзани са ОИ објаснио је значај родног града:
- Шта да вам кажем, Пирот је увек моја инспирација и морам да кажем без икаквих сентимената или носталгије - одавде све са моје стране креће. Ови који мало више и боље познају и који су чешће са мном знају да сам ове године, у олимпијској години, највише времена, ипак, провео у Пироту и одавде припремао себе за ово што се десило. Верујем да лоша припрема доноси лоше резултате, добра огромно задовољство које смо сви ми тамо доживели и надам се поделили са вама овде у Пироту и са свима у читавој Србији. Захвалан сам што сте дошли вечерас. Живела Србија, живео Пирот и сви Пироћанци, да сте живи и здрави.
Незаобилазна тема је била, наравно, сусрет са селекцијом САД и несрећни пораз Србије – прича са безброј наставака и закључака у будућности.
- Као што кажем, провукли су се, дешавале су се помало и неке чудне ствари, али било је огромно задовољство. Играли смо фантастичну кошарку и то не само за Србију, већ и за Пирот. 'Ајде да, ја као тренер, поносим се на моје играче, на све што се тамо дешавало. Захвалан сам им на подршци коју су они мени дали и на мотивацији коју су, једноставно, дали и мени.
Стигао је селектор и да се нашали, али и да изнесе непобитне чињенице – људски говор је основа односа и темељ потенцијалних успеха.
- Извињавам се на ове падеже, али ја сам, ипак, одавде. Као што кажемо ми, ми ови у годинама, не очекује се пуно од нас. Али видите ми, ми можемо да изненадимо. Ево, ја изненађујем већ 40 година. Најважнија ствар и у спорту и у животу је комуникација и начин како респектујеш оног који је преко пута. Не само због тога што је он врхунски спортиста и што је најбољи на свету или није најбољи на свету, за мене су сви исти – закључио је Пешић.
„СВИ ЗА ЈЕДНОГА, ЈЕДАН ЗА СВИ” ОСНОВА УСПЕХА
Гледајући конкретно хемију и узајамно поштовање играча међу таборима учесника Олимпијских игара, Србија је апсолутни победник. Недостајало је среће на утакмици са САД, али до тог педља шансе није било могуће доћи без респекта, блискости и повезаности асова Орлова.
- И зато сам рекао, сви за једнога, један за сви, јер без тога не постоји ништа у животу, па ни спортски успех. Тако да сви губимо и сви побеђујемо заједно и направила се фантастична атмосфера. То се не дешава преко ноћи и то је исто процес, где су људи између себе спремни да се повежу и постигну овакве резултате. Не само ово што смо ми сад тамо постигли, него у животу је важно повезати се са људима и прихватити околину не само као стручњаке или спортисте, већ као људе. То је нешто што људи требају, да осете ту блискост и тај респект који један другом дају. Ми смо то имали и вероватно и због тога направили једну такву спортску причу, фантастичну – рекао је Пешић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
