Трећи пут узастопно Србија је постала олимпијски првак. Делфини су у великом финалу Игара у Паризу надиграли Хрватску и тако одбранили злато које су пре три године освојили у Токију. Низ од три узастопна највиша степеника подијума остварили су још једино Мађари и Британци, који су повезали чак четири прва места, међутим, давно је то било на почетку прошлога века.
Творац ренесансног повратка српског репрезентативног ватерпола је Урош Стевановић. Овај трофејни стручњак је тренерски занат пекао кроз млађе селекције Партизана и Црвене звезде, затим предводио сениоре црно-белих, да би 2013. сео на клупу крагујевачког Радничког којег је чак водио и до титуле вицешампиона Европе.
Паралелно са клупско, био је посвећен и репрезентативној каријери. Као помоћник шефа струке Казахстана попео се на кров Азије, а потом је у периоду од 2014. до 2018. обављао исту функцију у сениорском тиму Србије. Стевановић од те године преузима јуниорску екипу Делфина са којим је био сребрни на Светском првенству. На месту селектора сениорског састава заменио је крајем 2022. године Дејана Савића који се сад може окарактерисати као предводник златне генерације.
Прво велико такмичење где је Стевановћ имао диригентску палицу био је светски шампионат у Фукуоки 2023. на којем је наша репрезентација завршила четврта. Уследило је најпре Европско, а потом и Светско првенство почетком текуће године. На оба такмичења Србији је недостајало мало спортске среће да се нађе међу четири најбоље екипе. Међутим, четвртфинала била су непремостива препрека на оба турнира. Јавност као да је дигла руке пред пут на Игре у Париз, али је тамо коначно репрезентација „кликнула” и остало је сада део спортске историје.
Испраћај није био какав сте очекивали?
– Најискреније нисам посебно обраћао пажњу, било је људи у сали, па се нисам обазирао ко је ко. Тек од играча на крају Олимпијских игара сам добио информацију, али шта да се ради.
Да ли вам је пријало што овај пут није постојао притисак јавности?
– Притисак који сами себи намећемо пред свако такмичење је већи од било ког другог, са тим смо расли и просто смо научили да живимо са њим.
Први део је био тежак. Почело је минималном победом против Јапана, а затим пораз од Аустралије.
Какав је био састанак после те утакмице и колико вам је значило Новаково присуство?
– Као и сваки пораз у групној фази на Играма или неком великом такмичењу, мора да се заборави и да се окренете следећој утакмици. Сигурно је наша игра била неочекивано лоша, али то нам је помогло за наставак такмичења и изазвало реакцију на прави начин.
Подигли сте форму и отишли у четвртфинале. Тамо вас је чекала Грчка, екипа са којом се Србија мучи од Токија, а и сама рунда била нам је малерозна на претходна два велика такмичења.
Да ли сте посебно припремали утакмицу са Грцима и да ли сте после победе знали да је то прекретница?
– Ради се о изузетно квалитетној екипи која нам је нанела поразе на претходна три такмичења. Четвртфинале је прекретница сваког првенства и наравно да је победа над њима представљала подстрек за наставак и сигурно је утицала на наша издања у полуфиналу и финалу.
Србија је рутински добила Америку, а и Хрватску. Обојица тренера су рекли да су знали како ће Србија да игра, али да нису могли ништа да учине. Да ли је то јасан показатељ колико сте били незадрживи у нокаут фази?
– Ако су то рекли јако ми је драго јер то значи да имамо најбоље играче и да смо коначно постали тим.
Да ли ће на наредним такмичењима бити већи притисак јер сад опет сви на Србију гледају као једног од фаворита?
– To сам већ рекао. Највећи притисак можемо да направимо искључиво ми сами себи и на то не утичу никакви спољашњи фактори.
Многи су сумњали да ће се Србија вратити на шампионски колосек. Чекало се три године на ново одличје, практично од Игара у Токију до највеће смотре у Паризу били су Делфини без медаље. Било је болних пораза, резултата на које нисмо навикли, а онда Стевановић направио победнички тим који је вратио име Србије тамо где јој је и место и подгрејао страсти да већ размишљамо о Лос Анђелесу и четвртом узастопном олимпијском злату.
РЕЗУЛТАТ ГОВОРИ О ГЕРИЋЕВОМ ДОПРИНОСУ
Колики је био допринос Андрије Герића, он је новина у вашем стручном штабу?
– О његовом доприносу говоре наши резултати, изгубили смо два четвртфинала и једном завршили четврти на свету, а сада смо Олимпијски прваци.
БАЛКОН ЈЕ ПРИВИЛЕГИЈА
Ово није Ваш први балкон, али јесте као селектору. Какве су биле емоције и колико вам значи кад видите радост код суграђана изазвану победама Србије?
– То су тренуци које памтиш цео живот, привилегија, моменти који су непоновљиви и који те терају да наставиш још више да радиш, бориш се и гинеш да их поновиш.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
