“Некад смо били третирани као црнци у САД”

Ретко се могу видети становници Бода, европске престонице културе за 2024. годину, да шетају градом у обележјима локалног фудбалског клуба. Ипак, уколико мало боље погледате и они су уочљиви. Оивинд Бјугн Асан (46) био је више него расположен за причу кад смо открили да долазимо из Србије.

- Чуо сам приче о Глимту од мајке кад сам био дете, тако да сам увек Бодо доживљавао као свој клуб, чак и кад смо се одселили што се догодило у мојој десетој години – открива Асан.

Бодо је први трофеј, Куп Норвешке освојио 1975. Исти пехар освојио је 1993, док је шампион био 2020, 2021. и 2023.

- Бодо је први освајач трофеја од клубова из Северне Норвешке. Сулудо звучи да тимовима из места северно од Трондхајма није било дозвољено да играју у лиги или купу све до 1967. Становници градова у северној  Норвешкој третирани су на исти начин као и црнци у САД. Увек сам и због тога био обожавалац Глимта, поготово што је некад био аутсајдер.

Љубав према клубу доказује се присуством на мечевима, а Асан је безброј пута бодрио Бодо.

- Пропустио сам шест домаћих утакмица од 1989. до пресељења у Осло 2002. године, све због фудбалских и турнира у стрељаштву, које сам као дечак похађао.

Овинд открива како је настао Бодо Глимт:

- Постојао је само један клуб, од 19. септембра 1916, звао се Глимт, али је постојао још један истог имена у Северној Норвешкој, као и Сорфи Глимт у Финској, па је додат Бодо да их разликује.

Творци модерног Бодо Глимта, тренер Кјетил Кнутсен и спортски директор Асмунд Бјоркан имају ореол јунака града на северу Норвешке.

- Да, они су богови! Заправо, они су као већина људи из Северне Норвешке, разговараће са вама као да вас познају годинама. Кјетил ипак, не воли много да прича са новинарима. Да је љубазна особа говори пример са једног меча на домаћем терену против Селтика. Дошао је на утакмицу човек са церебралном парализом, у инвалидским колицима, били смо на терену. Видео сам Кјетила и питао га да ли би желео да се поздрави, а он је са нама провео око 15 минута причајући о мечу и животу.

Симбол Бода је жута четкица.

- Прича о огромној четкици за зубе је помало смешна. Бодо Глимт је био први клуб у Норвешкој који је имао клуб навијача. Да би их натерао да певају углас, један од „вођа” је држао четкицу за зубе у џепу и користио је као диригент. Неко време касније неко је позвао произвођача четкица за зубе, иначе финансијера клуба, у Јордан и они су направили огромну жуту четкицу за зубе да би навели фанове да певају углас. Разочарани навијач Брана је сломио четкицу за зубе касних седамдесетих и добили смо нову из Јордана. Сломљена четка је у Аспмири.

Звездин противник у плеј-офу за Лигу шампиона је симбол северне Норвешке.

- Са том констатацијом се неко из Тромзеа можда неће сложити. Заставе Бодо Глимта окачене су на кућама на целом северу кад се играју утакмице, покушајте да их пребројите док ходате улицама.

И првак ове скандинавске земље има екстремне навијаче.

- Неке идиоти сами себе називају ултрасима. Деветорици од њих је забрањен приступ стадиону због уласка на терен. Ултраси су једном приликом незадовољство због ВАР-а изразили бацањем рибљих куглица на траву.

Асан нема потешкоћа да купи улазнице за утакмице вољеног клуба.

- Имао сам среће, био сам на седам европских утакмица и две, три првенствене утакмице. Више не стижем јер тренутно живим 650 километара од Бода.

Садашњи капитен Патрик Берг најцењенији је играч у историји Бодо Глимта.

- Он је унук легенде клуба Харалда Дуте Берга. Његова два ујака Рунар и Арилд су играла за Глимт. Његов отац, Орјан за Глимт и Розенборг.

Занимљиво је да су навијачи, односно чланови клуба, његови власници.

- Ми нисмо Молде који новац добија од милијардера Рокеа и Гјелстеина. Имамо групу под називом „Нордландс Глимт”, она је куповала и продавала играче и вратила новац клубу. Основана је кад смо скоро престали да послујемо 2009. Рунар и Орјан Берг својевремено су молили за новац како би спасили клуб. Рунар је играо бесплатно – испричао је Оивинд Бјугн Асан.