Звезда више пута надокнађивала минус у реваншу - од Ујпешта преко Реала до Каирата

Фудбалери Црвене звезде кроз историју су много пута у реванш мечевима европских купова, у сјајној атмосфери Маракане, надокнађивали „минус” из првог меча, попут последњег након пораза од Боде Глимта (1:2) у првом мечу плеј-офа за пласман у Лигу шампиона.

Прва од многих историјских прича везана је за 1970. годину и сусрет са Ујпештом, у првом колу Купа европских шампиона.

Након пораза 2:0 у гостима, српаки тим је на пуном стадиону поразио мађарски клуб са убедљивих 4:0, а голове су постизали Зоран Филиповић (два), Стеван Остојић и Драган Џајић.

Већ наредне сезоне је индентичан след догађаја виђен у дуелу против Карл Цајса.

Немачки тим је дошао са голом предности на Маракану (3:2), али је у реваншу почишћен са четири гола у мрежи.

Поново су актери били Стеван Остојић и Зоран Филиповић, који су се уписали у листу стрелаца, док су прецизни били још Милован Ђорић и Станислав Караси.

На следећи овакав двомеч се чекало три године, а онда је на ред дошао грчки ПАОК.

Након минималног тријумфа црно-белих у Атини, Звезда је у реваншу скоро рутински славила 2:0.

Владимир Петровић Пижон је поништио погодак ривала из прве утакмице, док је Дуле Савић у продужетку био неумољив и поставио коначан исход сусрета - 2:0.

Сезоне 1974/75 Звезда је елиминисала велики Реал Мадрид. Шпански тим је на Сантјаго Бернабеуу славио са 2:0, а онда је нестао у „гротлу” Маракане.

Драган Џајић је 100.000 црвено-белих навијача бацио у транс у 36. минуту утакмице, док је Владимир Петровић Пижон у 55. минуту у потпуности вратио Звезду у сусрет.

Уследили су пенали, а након одбране Огњена Петровића чувеном Карлосу Сантиљани почело је до тада невиђено славље.

У првом колу УЕФА Купа за сезону 1976/77, црвено-бели су у уводној утакмици поражени од Локомотиве Пловдив 2:1 међутим, у реваншу је виђена апсолутна доминација и победа резултатом 4:1.

Иако су Бугари повели у Београду виђена је сјајна реакција изабраника Гојка Зеца, Зоран Филиповић је био двоструки стрелац, док су по једном гол погађали Владислав Богићевић и Србољуб Стаменковић.

Две сезоне касније је виђен један од највећих преокрета у историји.

Динамо из Берлина је у главном граду Немачке убедљиво савладао Звезду наше фудбалере 5:2.

Ипак, црвено-бели се нису предали те су индентичним резултатом као против Локомотиве, Динамо испратили са четири гола у мрежи.

Здравко Боровница је био играч утакмице са два постигнута поготка, а у листу стрелаца су се такође уписали Дуле Савић и Милош Шестић.

Жреб је Звезду 1980. године одвео у Швајцарску и двомеч са Базелом. Славио је ривал минималном победом, али је реванш на Маракани поново показао да је она неосвојива тврђава.

Само 17 минута је било довољно црвено-белима, а стрелци су били Сребренко Репћић и Рајко Јањанин.

Већ наредне године је чешки Бањик тријумфовао резулатом 3:1. Ипак, црвено-бели су са убедљивих 3:0, а кобни по госте су били Милко Ђуровски, Душан Савић и Владимир Петровић Пижон.

Дуго се потом нису суочавали играчи Црвене звезде са оваквим исходом, све до сезоне 1996/97 и чувеног двомеча са Кајзерслаутерном.

Немци су забележили тријумф од 1:0, док су у реваншу убедљивом победом почистили немачког великана.

Пред крцатом Мараканом дуел је обележио тада перспективни Дејан Станковић са два гола. Након њега погађали су још Зоран Његуш и Миодраг Пантелић.

Фински Хелсинки је у Београд 1997. године дошао у Београд са залихом од гола предности створеног код куће, али су фубалери Црвене звезде ношени хуком са трибина Маракане рутински изашли на крај са ривалом и тријумфовали са 3:0.

Поново је кобан по европског ривала био Дејан Станковић са два постигнута гола, док се још једном у листу стрелаца уписао Зоран Његуш.

Делије су на наредно узбуђење оваквог типа чекале све до 2009. године, када је место у Звездиној историји пронашао Дејан Лекић.

Динамо Тбилиси је рутински победио у првом мечу (2:0), а након аутогола поменутог нападача, чинило се да је све пало у воду.

Ипак одужила се Звездина деветка, те хет-триком трасирала пут црвено-белима до наредног кола – 5:2. Поред њега, мрежу су погађали Каду и Славко Перовић.

Новијим генерацијама је сигурно остала у сећању утакмица против Краснодара, која је црвено-беле вратила у групну фазу европских такмичења.

Поражени су изабраници Владана Милојевића у Русији резултатом 3:2, док су у Београду поготком Немање Радоњића створили позитиван резултат.

А онда, ракетни шут Гелора Канге почетком другог полувремена за делиријум и опште славље препуне Маракане и погодак који је Звезду вратио тамо где припада.

Последњи овакав сусрет је забележен 2021. године када је Каират савладао изабранике Дејана Станковића 2:1, да би потом у реваншу црвено-бели фудбалери били немилосрдни и спаковали пет комада ривалу. Двоструки стрелац је био Александар Катаи, а погађали су још и Луис Диони, Филипо Фалко и Мирко Иванић.