Шпанци недовољни за пуну Маракану

Деценијама шампион Европе није гостовао у Београду. Шпанија је претходни пут играла на Маракани 2005. у квалификацијама за Светско првенство у Немачкој, против репрезентације Србије и Црне Горе, али тад није била ни близу континенталног трона. У свим околностима то би требало да буде разлог ако не за пуне онда за добро попуњене трибине нашег највећег стадиона. Вечерас међутим, није било тако.

Разочарани раном елиминацијом Орлова са ЕУРО, наши љубитељи фудбала нису у броју у којем се очекивало да нисмо имали бурно лето, похрлили на Маракани. Ниједна трибина није била испуњена до последњег места, највише је худи било на Истоку и Западу, али као да нису имали прилику да уживају у играма чуда од детета Ламине Јамала, фантастичног Ника Вилијамса, сјајног Данија Олма, прекаљеног Данија Карвахала и осталих мајстора Црвене фурије.

Важније је нашим заљубљеницима у фудбал било шта се дешава међу Орловима, па и у ФСС, а турбуленције су никад веће. Уосталом, вечерас у тиму репрезентације Србије није било најбољих Александра Митровића, Душана Влаховића и Сергеја Милинковић-Савића, којима да буду на терену против европског првака није био довољан мотив!

Нешто више од половине попуњеног капацитета стадиона „Рајко Митић“ синоћ су нас још више подсетила на времена кад се за утакмице Орлова тражила улазница више. Као да је много давно била утакмица са Француском 2009, Аустријом и Румунијом исте године, кад смо славили одлазак на Мондијал 2010. у Јужну Африку. Више је људи него синоћ дошло да гледа Кристијана Роналда и другове 2019. у квалификацијама за ЕП 2020. Нека друга, боља времена, бољи играчи или људи, тек оваквих мечева неће бити превише на Маракани.