Повређени или увређени?! Имају право да буду и једно и друго. Могу чак да мисле да смо медиокритети спремни да поверујемо у причу и да ће све да буде исто за месец, два или три... кад дође нови селектор. Немају, међутим, право да се играју с репрезентативним дресом у који се куну, ни да бирају кад ће да га обуку. Јер, он је светиња – она иста коју су поменули милион пута, али су ипак одлучили да је погазе, апсолутно је небитно због чега.
Драган Стојковић није Србија, ни селектор због којег било ко сме да поставља услове. Али, ни човек који је смео због било кога или чега да условљава седење на клупи репрезентације. Плаћен је за то што ради, не ради, дакле, из љубави... Из љубави према овој игри и репрезентацији народ у Србији још није изгубио наду да ће доћи лепши дани за српски фудбал. И то је једина искрена љубав према репрезентативном дресу који с трибина у трансу малишани траже... Све остало је, или лажно, или сумњиво искрено.
Незаборавну мисао легендарног Ивице Осима:. „играчи су најкварљивија роба, кад побеђују мисле да су богови, кад губе – сви други су осим њих криви“, готово свака наредна генерација потврђивала је на све начине. И сам Стојковић „поносио се“ реченицом Вујадину Бошкову „да није играч за клупу“, а у Немачкој је чуо идентичну из уста Душана Тадића. Шта су му рекли Митровић и Милинковић - Савић само он зна. Колико су сложени породични разлози за Влаховићево отказивање – не желимо да процењујемо, али, заиста је доста!
Ако не желите да играте за репрезентацију – реците то као Душан Тадић – јавно и није проблем. Немате момци ни ви, ни селектор право да уцењујете и обмањујете, не једни друге – него нас који верујемо у вас и дижемо у небеса кад побеђујете, радујемо се и кад одиграте нерешено с Бугарском, славимо кад као синоћ неки нови клинци добију прилику захваљујући вашој бахатости.
И покажу како се бори за Србију!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
