Стојковић по угледу на Михајловића

Од сумњичавости до одушевљења и поновног оспоравања. На тај начин може се описати почетак новог циклуса репрезентације Србије, односно прве две утакмице у А дивизији Лиге нација, где Орлови никад од оснивања такмичења 2018. године, нису били.

Забринули смо се после отказа Душана Влаховића, Александра Митровића и Сергеја Милинковић-Савића, затим и повреда Милоша Вељковића, Немање Максимовића и Алексе Терзића. Нови подмлађен тим, међутим, показао је велико срце и ремизирао са Шпанијом на стадиону „Рајко Митић” (0:0).

Порасли су потом апетити, веровали смо да наш државни тим може да изненади и Данску у Копенхагену, али је то ипак, био крупан залогај за Орлове, поготово што Данци још ниједном на пет утакмица нису изгубили од репрезентације Србије.

Тим који је селектор Драган Стојковић извео на терен против Шпаније најмлађи је у последњих 12 година. Просечна старост 16 играча са уделом у можда и историјском ремију је 23,8 година. Најстарији су били голман Предраг Рајковић, Саша Лукић и Андрија Живковић са по 28, а најмлађи Коста Недељковић са 18, Јан Карло Симић је старији годину дана.

Шпанци су на Маракани имали за скоро три године искуснију екипу, у просеку 26,6 године. Најстарији од стартера био је Дани Карвахал са 32, надмашио га је резервиста Хоселу са 34. Најмлађи је, наравно, био Ламин Јамал, током Европског првенства у Немачкој прославио је 17. рођендан.

Рекордно млад тим Србије претходно је био у дуелу са Велсом 11. септембра 2012. кад је селектор био Синиша Михајловић.

Било је то на стадиону „Карађорђе” у Новом Саду у другој утакмици квалификација за Светско првенство 2014. у Бразилу. Орлови су бриљирали и победили 6:1. Просечна старост наших репрезентативаца у том мечу износила је 23,6 година. Најискуснији био је голман Владимир Стојковић са 29, колико је имао и Милан Бишевац. Срђан Мијаиловић је играо меч са Велшанима као тек пунолетан – 18, исто као и Лазар Марковић. Бивши играч Црвене звезде 12 година касније био је избор Драгана Стојковића за ЕУРО у Немачкој.

Подударност садашње у односу на претходну најмлађу генерацију је што је био у питању почетак новог циклусу. Лига нација 2012. није постојала, већ су квалификације за СП трајале 13 месеци.

Синиша Михајловић одлучио се тада да драстично подмлади репрезентацију, након неуспеха његовог претходника Владимира Петровића Пижона у квалификацјама за ЕП 2012. Миха се био одрекао услуга Марка Пантелића, Николе Жигића, Милана Јовановића, Дејана Станковића, Милоша Красића, Невена Суботића, док се Немања Видић, као недавно Душан Тадић, сам опростио. Разлика је само у томе што је Видић тад имао 31 годину и још је био стандардни штопер Манчестер јунајтеда, док доскорашњи капитен Орлова са 36 година игра у Фенербахчеу.

Михајловић је репрезентацију подмладио плански, иако није желео да жртвује следећи квалификациони циклус. Испробао је велики број играча и Орлови су с њим почели да лете тек после годину дана његовог експериментисања. Било је тад касно пласирати се на СП, уз то Синиша је добио понуду Сампдорије и после непуне две године вратио се у Италију.

С друге стране, Драган Стојковић је практично био приморан да пружи шансу младима. Душан Влаховић, Александар Митровић и Сергеј Милинковић-Савић су отказали позив селектору, услед незадовољства сарадњом са Пиксијем на ЕП у Немачкој, иако су недолазак на окупљање образложили приватним разлозима, односно повредама.

Недостајали су пре 12 година Михајловићу искуснији, што је касније и сам увидео па су Орлови били знатно јачи кад се вратио Немања Матић. И садашњој генерацији фали искуства и уиграности. Не би било добро да због подмлађивања тима, као што се десило у Синишином мандату, останемо без учешћа на Мондијалу. Заправо је добро што је мање значајна Лига нација претходница квалификацијама за СП. Неопходно је до марта 2025. године, ако не и октобра или новембра 2024. решити ситуацију са ведетама државног тима, јер процес подмлађивања је болан и може да резултира паузом у учешћу на великим такмичењима. То је оно што нам је најмање потребно у овом тренутку, иако већ сада можемо да будемо поносни на игре најмлађих Косте Недељковића и Јан Карла Симића. Охрабрује је такође да наш најбољи штопер Страхиња Павловић има само 23 године, исто колико и Иван Илић, Страхиња Ераковић, а још млађи је Лазар Самарџић.

Резултати су ипак, најважнији и у случају неуспеха не важе никаква оправдања и алиби приче. Надамо се да до краха у квалификацијама неће доћи, јер има доста времена за добру припрему и повратак важних играча.