Почетна / Микс / Атлетика

Зуковић професионални селектор

Српски атлетски савез с још већим амбицијама и кадровским променама улази у године које предстоје
ФОТО: М. Антић

Селектор Един Зуковић постаје професионалац у Српском атлетском савезу под уговором на четири године. Јавности већ добро познати стручњак преселиће се из Новог Пазара у Београд. Ово није само формална промена, већ говори о великим амбицијама наше краљице спортова, предвођене председником Веселином Јевросимовићем и директором Слободаном Бранковићем

Подсетимо на почетке вашег ангажовања у, тада, Атлетском савезу Србије?

Почетак целе приче је 2013. година кад сам почео да радим у савезу као помоћник селектора задужен за јуниоре – сећа се Зуковић.

Шта вам је било задужење?

Селектирање најбољих у млађим категоријама, јачање атлетске базе, добра комуникација с тренерима и клубовима, а све то у циљу јачања српске атлетике. Посао није био нимало лак, задаци су били објединити сву талентовану децу и искористити могућност одласка на велика такмичења и стицања међународног искуства.

Кад су почели да стижу резултати?

Прве медаље су освојене 2015. године на ЕЈОФ-у у Тбилисију, где је талентована група млађих јуниора освојила пет медаља. Забринуло нас је што смо имали само једног учесника на Светском првенству за јуниоре у Јуџину, где смо видели да нам та генерација улази у сениорски стаж без јуниора који могу да остваре основни услов одласка на такмичења. 

Шта сте предузели?

У наредним годинама све се то променило стасавањем генерације 1998, 1999. и млађих који су полако трасирали свој пут ка врху уз неке атлетичаре који су се придружили тек у сениорској конкуренцији и показали да заслужују пажњу:  Страхиња Јованчевић, Армин Синанчевић, Алекса Кијановић и други.

Кад сте постали и сениорски селектор?

С директором Слободаном Бранковићем договорио сам се да 20. септембра 2018. преузмем упражњено место селектора атлетске репрезентације и да пут који смо започели подигнемо на виши ниво и направимо, испоставиће се,  историјске резултате у атлетици. Уследила је 2022. година, најуспешнија званично у српској краљици спортова.

Подсетите читаоце на то што је уследило, а сад је леп део историје нашег спорта?

–  Ивана Вулета је те 2022. постала светски шампион у дворани у Београду. Кад то кажем, уз њену медаљу ваља имати у виду да је организовано највеће атлетско такмичење у нашој земљи до сад. То је велики добитак за нашу атлетику, за популаризацију. У Минхену исте сезоне на Првенству Европе освојили смо четири сениорске медаље. У споменутој години на Медитеранским играма у Орану наших пет представника стало је на победничко постоље.

А јуниори?

Наравно, моја дужност је била да наставим с развојем и млађих категорија, да нам се не догоди Јуџин, па смо на јуниорским првенствима освојили још пет одличја. У Јерусалиму на Првенству Европе за млађе јуниоре три медаље и две на јуниорском Првенству света у Калију, у Колумбији.

Споменули сте 2022, а 2023. година проглашена је званично најуспешнијом у српској атлетици?

Освојили смо две медаље на Првенству Европе у дворани у у Истанбулу. Ивана  Вулета је освојила златну медаљу на Првенству света у Будимпешти. Уз то смо имали четири медаље на Шампионату Старог континента за јуниоре у Јерусалиму. Знали смо да ће доћи време за смену генерација и да морамо бити спремни на то.

Долази генерација предвођена Ангелином Топић у скоку увис, званично најбољом спортисткињом Старог континента и Адрианом Вилагош у бацању копља, најбољом младом атлетичарком света. Њих две су стале на победничко постоље на Првенству Европе у атлетици за сениорке, биле европске јуниорске шампионке и напредовале до резултата вредних највећих медаља у сениорској конкуренцији. Од сениора сјајни су били Армин Синанчевић, освајач других места на Првенству Европе и  у апсолутном пласману Дијамантске лиге у бацању кугле и Елзан Бибић, медаљаш на Првенству Европе у дорани на 3.000 метара. Сви они чине основу јаке репрезентације за будућа такмичења.

Из свега реченог, јасно је да сте се резултатима препоручили за професионалног селектора?

У разговору са директором САС-а Слободаном Бранковићем, после Олимпијских игара у ПАризу, амбиције свих нас су још веће и желимо да се максимално посветимо изазовима који су пред нама. Олимпијски циклус до Лос Анђелеса 2028, кандидатура за Првенству Европе на путу 2027. и Шампионат Старог континента на отвореном 2028, као и изградња националног атлетског стадиона, наметнусли су свима нама, а посебно мени, да постанем професионалац у САС-у.

Какве ће то промене донети пре свега вама?

Нећу обављати друге функције, попут директора Атлетског клуба Нови Пазар. Максимално ћу да се посветим ангажовању и стварању услова и позитивне климе за развој атлетике у Србији као и остваривању наших заједничких амбиција. Јавности је познато да смо ове године имали 24 јуниорских норми за Првенство света, 17 учесника, злато Ангелине Топић у скоку увис и сребро Луке Бошковића у скоку удаљ, уз мноштво финала. Јуџин је заборављен. Као  што сам неколико пута нагласио, смена генерација је одрађена одлично, имамо сјајне спортисте и врхунску генерацију јуниора и јуниорки који ће бити сам врх Европске и светске атлетике.

НИШТА БЕЗ ТИМА

Един Зуковић је желео да истакне:

Оно што је важно рећи да све ово не био могло бити реализовано без правог тима људи који су на сваком кораку били подршка у раду како мени, тако и тренерима и спортистима, директор САС-а Слободан Бранковић и председник Веселин Јевросимовић. Захвалност дугујем и својим претходницима Драгиши Кузмановићу и Слободану Поповићу који су изузетно добро радили свој посао и били ми подршка у сваком погледу, а од 2022. одлично сарађујем са спортским директором Михаилом Дудашем, некадашњим шампионом у вишебојима. 

НАЦИОНАЛНИ СТАДИОН НЕОПХОДАН

Един Зуковић је запазио:

Изградили смо низ атлетских стадиона по Србији. База ће бити подигнута на још виши ниво. Међутим, чињеница да у Београду немамо ниједан објекат на коме могу да се одрже призната такмичења, заиста је поражавајући. Неопходно је да буде изграђен национални атлетски стадион, који је после Светског првенства у Будимпешти најавио предсеник државе Александар Вучић у близини истог таквог фудбалског објекта. Без тога не можемо да рачунамо да добијемо Првенство Европе на отвореном 2028. за које смо конкурисали нити да развијамо даље атлетику у Србији, најважнији олимпијски спорт.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.