Пошто је „прозван“ од стране селектора Сергеја Барбареза, те после бројних увреда које је добио путем друштвених мрежа, јавно се огласио репрезентативац БиХ и фудбалер енглеског Шефилд Јунајтеда Анел Ахмедхоџић. У саопштењу за јавност се опростио од „Змајева“.
Између осталог Анел Ахмедхоџић је написао:
„Да нисам желео играти за репрезентацију једноставно бих назвао селектора, рекао му 'не хвала', и не бих отишао. Отпутовао сам у Ајндховен, одмах по доласку рекао сам медицинском особљу да имам бол и лош осећај у коленима, рекли су у реду и одвели ме на ултразвук.
Холандска лекарка је на ултразвуку видела малу повреду, а ја сам хтео да урадим магнетну резонанцу, да се уверим да ништа није сломљено. Они нису желели то да урадимо. Тренирао сам сваки дан и никако нисам могао спринтати. На последњем тренингу тамо сам одрадио мали спринт и осетио да се повреда погоршала, али је медицински тим желео наставити радити оно што је радио, и свакодневно радити са мном терапијски посао, што није нимало помогло. Сматрам да је мислити да сам ‘способан за игру’ без одговарајуће провере је врло неозбиљно и аматерски. Медицински тим је и раније сматрао да сам ‘способан за игру’ када сам се повредио пре утакмице у Луксембургу и натерали су ме да спринтам пре те утакмице, што је резултирало озбиљнијим повредама.
Тада јесам разговарао са Спахићем и имали смо добар разговор, рекао сам му да овде нећу бити од користи и да бих волео да се добро прегледам и да почнем рехабилитацију што је пре могуће и он је на то пристао. А разлог зашто им нисам одговорио након што сам се вратио у Шефилд је то што су мени рекли једно, а медијима друго! На крају је то била моја исправна одлука јер су ме добро прегледали овде у Шефилду, започели моју рехабилитацију, почели лагани тренинг у среду и ако будем добро напредовао играћу у петак“.
Ахмедхоџић је још написао:
„Веома сам разочаран, али нисам изненађен што је дошло до овога. У закључку: цела земља се окренула против мене, моје жене и сина. Добио сам изузетно ружне увреде и злостављања… Можете ми све то писати, али да нападнете и моју породицу? Не не и не! Од малена ми је одувек био сан да играм за репрезентацију. Највећи разлог због којег сам одабрао да играм за БиХ био је тај што сам се могао повезати с нашим људима, нашим навијачима.
Некада сам мислио да имамо најбоље навијаче, који нас играче увек подржавају када побеђујемо, ремизирамо или губимо. Увек гласни и распевани. Али, нажалост, након ове прошле седмице, овако напасти мој лични живот? Хиљаде порука које говоре све најгоре ствари које можете замислити? Као што сам рекао, највећи разлог због којег сам одлучио играти за БиХ је био наш народ.
Сада више немам разлога да долазим и играм. Много тога није у реду у репрезентацији, али нисам мислио да ћу стати због навијача. Немам его, не мислим да сам Серхио Рамос, не желим никакав посебан третман, ценим свој мир у животу и ово драмско срање се дешава превише пута, немам енергије и воље да се настави са овом драмом. Најлепше сећање, након рођења мог сина, било је то што сам први пут чуо националну химну на мојој првој утакмици против Северне Ирске. Одлучио сам у блиској будућности не наступати за национални тим. Саиграчима и новом стручном штабу желим све најбоље“.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.