Шурбатовић о селектору: Увек је неко други крив, спортска срећа, играчи, ВАР и судије

Бивши генерални секретар Фудбалског савеза Србије Јован Шурбатовић се по одласку са функције кратко обратио јавности, уз поруку да ће опширније након мечева Орлова у Лиги нација.

Дошло је и то време.

За „Вечерње новости“ прво је одговорио на питање зашто, док је још био на функцији, није указивао на аномалије у српском фудбалу, које је поменуо по повратку са ЕП.

- Све време сам указивао на аномалије пред органима Савеза. Било би некоректно и недопустиво да генерални секретар износи те ствари у медије. То су озбиљна питања и решавају се искључиво у Савезу. Моје је било да укажем, а на руководству да предузима мере.

Одговори су се низали...

- Имамо велике замерке од стране УЕФА одељења за интегритет и веома неугодна питања везана за пријаве које су стизале од њих. Зашто се није реаговало као у случају Колубаре, коју наводе као добар пример, а после којег су други савези почели да уводе сада већ чувени члан 83.

Мало и о нашем најцењенијем судији са стране УЕФА...

- Суђење није више на нивоу као пре неколико година. Најбољем нашем судији, коме су у УЕФА предвиђали сјајну будућност, Срђану Јовановићу каријера је доведена у питање. Уместо да смо му дали ветар у леђа.

Дошао је на ред и селектор Драган Стојковић...

- Сам селектор је поставио као циљ пролаз у другу фазу на ЕП. Није га остварио по други пут и ни трунке одговорности. Очекивао сам бар неку назнаку одговорности, бар мало самокритике. Увек је неко други крив. Спортска срећа, играчи, ВАР и судије.

Са Стојковићем два велика такмичења и два разочарења...

- Мени је ово треће велико такмичење од како сам постао генерални секретар. После Русије, Катара и сада Немачке, заиста сам се осећао лоше. Поново смо изневерили народ. Имали смо фантастичну подршку и у Русији и у Катару и посебно у Немачкој. Ја сам комуницирао са тим људима по природи посла и знам колико су желели бар мало радости. Осим Костарике, никога нисмо победили. У Немачкој смо дали само један гол. Увек иста прича, разочарења, изговори. Бежање од одговорности.

Одлазак је уследио пре почетка Лиге нација.

- Да, селектор са којим сам увек имао коректан однос, на моје изненађење, изричито је захтевао да се то деси пре утакмице са Шпанијом. Иако је мој одлазак био известан, а Тањга је тек дошао у савез. Ја сам му био непријатан сведок (уговори, авион, одела…), али ми није јасно коме је и зашто Тањга сметао. Он практично није ни почео да ради у савезу и није могао да има икакву одговорност.

Осврнуо се и на „случај хрватски авион“.

- Џентлменски сам прихватио командну одговорност, иако апсолутно никакве везе нисам имао са избором авио превозника. То је радио стручни штаб. Од гостовања у Бугарској и кратког лета за Варну, када су били незадовољни величином авиона, тај посао је, по налогу селектора, преузео тим менаџер А тима. Селектор се дуго година питао за све у савезу, па је било бесмислено опонирати. Кад је дошло до проблема, сви су се измакли, баш као и после резултата у Немачкој. Одговорност мора да постоји и ево ја сам је прихватио, иако нисам бирао авионе нити састављао тим.