Савремени лилипутанци и древни џинови

Ако Манчестер јунајтед спроведе у дело градњу стадиона за 100.000 гледалаца направиће највећи стадион у Енглеској и други у Европи.

Највећи у Енглеској је Вембли, прима 90.000 гледалаца. Највећи у Европи је Камп ноу. Примао је 95.000 гледалаца, а Барселона је најавила да ће реконструкцијом бити повећан на 105.000.

Иако велики данашњи стадиони су „лилипутанци“.

Стадион Реала, отворен 1947, после реконструкције 1955. могао је да прими 135.000 гледалаца.

Капацитет „оригиналног“ Вемблија је био 126.000 гледалаца, а реконструкцијом 1963. је смањен на 97.000.

Оригинални Луш у Лисабону је 4. јануара 1987. за дерби Бенфика – Порто угостио 135.000 људи.

Стадион Ацтека у Мексику је 1966. саграђен за 120.000  људи. Меч Мексико – Бразил игран 7. јула 1968. гледало је 119.853 навијача, а финале СП 1971. за жене Мексико – Данска (0:3) на истом стадиону је привукло 110.000 људи.

Глазгов је до градње „Маракане“ за СП 1950. имао три највећа стадиона на свету. У то доба на Селтик парк је могло да уђе 92.000 људи. Ајброкс је примао 118.000 гледалаца, а убедљиво највећи био је Хемпден парк, на коме је 17. априла 1937. утакмицу Шкотска – Енглеска (3:1) гледало 149.407 гледалаца, што је остала највећа посета утакмицaма у Европи.

Више гледалаца било је само на „Маракани“ у Рио де Жанеиру. Званично највише је публике било 31. августа 1969. кад је за Бразил – Парагвај (1:0) купљено 184.301 улазница.

Као рекорд се води утакмицу за титулу светског првака 1950. Бразил – Уругвај (1:2) на којој је, тврдили су још тадашњи извештачи, било 199.000 гледалаца.