Инфантинови морални дриблинзи

Пресуда Етичког суда ФИФА је променила ток историје фудбала.

Блатер је 2015. поднео оставку на место председника ФИФА оптерећен корупцијским скандалом у КОНКАКАФ зони. Главни кандидат за његовог наследника био је тадашњи председник УЕФА Мишел Платини.

Платинијева кандидатура је онемогућена у октобру 2015. изрицањем привремен  суспензије, која је потврђена у јануару 2016.

Платини је био уверен да ће оборити суспензију, па је одобрио тадашњем ген-секу УЕФА Ђанију Инфантину да води кандидатуру у његово име, а он ће је наставити кад увери Етички комитет да је невин.

Француз није знао какву лисицу има за сарадника. Инфантино је повео трку у Платинијево име, али је после три месеца „окренуо плочу“ и прогласио сопствену кандидатуру за председника ФИФА. Обећао је искорењивање корупције, а најближе логистичке сараднике је нашао у америчким властима које су раскринкале корупцију у КОНКАКАФ-, а финснсијске у Саудијској Арабији.

Уз помоћ савезника изабран је 2016. за председника ФИФА. Први потез по доласку на врх пирамиде било је повећање СП са 32 на 48 репрезентација и додела турнира САД, којима су се придружиле Канада и Мексико.

Саудијској Арабији се одужио доделом организације СП 2034. без расписивања процеса кандидатуре.

У међувремену је уживао све привилегије које је донела организација СП 2022. у Катару, за шта су Блатер и Платини били сумњичени да су „подмазали” одлуку, па се чак и преселио у богату азијску земљу.

Последњи „чек” Американцима за подршку планира да плати пребацивањем седишта ФИФА из Цириха у Мајами, пре истека последњег мандата 2031. године. Да би могао да се кандидује 2027. побринуо се променом правила. Одржао је олако дато обећање 2016. да ће председнику ФИФА ограничити највише три мандата. Савет ФИФА је у децембру 2022. прогласио да се период од 2016. до 2019. не рачуна у Инфантинов, већ у Блатеров мандат. Инфантинова „владавина” је тако званично почела 2019. Продужена је 2023, а 2027. планира да затражи још четири године да намири дугове менторима.