Андрић: Пет најбољих увертира за Партизан

Поклекао је и Напредак под Багдалом, пети у низу ривал претрпео је пораз од Младости, уз то је у контролном мечу у минулој првенственој паузи савладан и црногорски трофејни клуб, подгоричка Будућност. За многе љубитеље фудбала овакав учинак Лучанаца је најблаже речено изненађујући. Али, реалност уверава у нешто сасвим супротно - плаво-бели под тренерским вођством Ненада Лалатовића уз поменуту тријумфалну серију, сваком од исхода могу приписати бројне епитете који једино искључују случајност. 

И пут до победе на минулом гостовању у Крушевцу, имао је препознатљиву „Лалину трасу”. Младост је одиграла тактички врло мудро, импоновали су мотивација и ангажовање њених првотимаца, висок ниво концентрације, исплативост стрпљења у завршници, па је заслужено је изборено пето узастопно инкасирање целог бодовног улога.

За Николу Андрића добро је знано да је у досадашњој каријери увек важио за бескомпромисног и поузданог дефанзивца, такав је био и овога пута под Багдалом, али испоставило се на крају, да је управо његов овосезонски првенац, донео и коначну резултатску превагу у корист Лучанаца.

- Знали смо, а наравно и припремали смо се, за очекивано тешку и захтевну утакмицу у Крушевцу. Повратак на новоизграђени терен под Багдалом, сигурно да је био мотив више за домаћина да то уприличи и повољним исходом, све то је додатно отежавало наш задатак, а и нашу амбицију да наставимо серију одличних резултата, па је након свега, победа над Напретком добила на значају. Сада имамо разлога да будемо презадовољни, јер овакав континуитет, евидентно, а и статистички јесте својствен и привилегија је за наша два најтрофејнија клуба, Црвену звезду и Партизан, али ово што смо ми остварили у претходних пет кола, сигурно ће наћи место у досадашњим аналима Младости - са нескривеним усхићем је оквалификовао пету узатопну победу свог тима Никола Андрић.

Сходно традицији и протекли дуел са Чарапанима је обиловао узбуђењима...

- Оно што је нама апсолутно ишло у прилог, јесте рано вођство до ког смо стигли голом Пејовића већ у уводним минутима меча. Мени се посрећило да потом, додуше мало и уз помоћ Букорца, савладам младог чувара мреже Балевића, што нам је фактички и омогућило да даљи ток сусрета ми контролишемо. Било је очекивано да ће после тога Напредак заиграти на све или ништа, успели су домаћини да ублаже нашу предност, али остали смо и поред већег поседа Крушевљана врло чврсти и хомегени у блоку, што је тада и био примарни тактички задатак, па са таквом игром смо меч и успешно привели крају. Честитам  мојим саиграчима на још једном одличном тимском издању, а срећан сам што сам голом дао допринос у нашем тријумфу.

Не помишља Андрић на еуфорију:

- Био бих неискрен, тачније лажно скроман, ако кажем да нам овакав учинак не импонује. Међутим, имамо довољно зрелих првотимаца, прекаљених интернационалаца, па сходно тој чињеници, ми смо и даље чврсто на земљи. Свесни смо и уживамо у успешним резултатима, то је потпуно природно, али и не помишљамо на опуштање.