Била је то 1993. година, дерби Партизана и Црвене звезде одлучивао је о шампиону државе. Дворана Пионир била је испуњена до последњег места, седам хиљада људи је направило спектакл и уживало у узбудљивој утакмици, а Партизан је голом у последњој секунди обезбедио седмерце после којих је освојио прву титулу у историји клуба.
У недељу, 23. септембра тим из Хумске је поново био актер највећег рукометног спектакла у престоници. Црно-бели део Београда још једном је оправдао очекивања и овог пута испунио Бањицу до последњег места. Препуна црно-бела дворана је направила прави спектакл, организационо, навијачки, у сваком смислу границе су померене и постављени су неки нови стандарди.
Партизан је још једном показао да је рукометни симбол Београда и Србије. Као што се памти чувена 1993, дуго ће се памтити и препричавати ова 2024.
И треба. Нека се памти!
ПАМТИ СЕ И 1997.
Партизан је на гостовању Црвеној звезди 14. септембра 1997. године надиграо домаћина резултатом 19:31 (8:17) и то је највећа разлика којом је један од вечитих ривала славио у дербију.
Недељна утакмица била је близу обарања тог рекорда, с обзиром на то да су црно-бели у последњих петнаест минута меча ушли са плус тринаест.
Партизан је играо у следећем саставу Милан Станковић, Драган Зурнић 3, Бранко Кокир 3, Минић, Марковић 1, Владислав Росић 5, Зоран Станковић 1, Предраг Перуничић 10, Божидар Ђурковић, Дејан Унчанин 3, Драган Максовић, Младен Бојиновић, Владан Матић 4, Дамир Хасановић. Тренер је био Љубомир Обрадовић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
