Недавно је одиграно прво коло Регионалне лиге, а поглед на табелу заљубљеницима не само у ватерполо, већ и у спорт јасно указује да у елитном друштву на Јадрану неко фали. Наравно, реч је о београдском Партизану, седмоструком прва Европе који по ко зна који пут пролази кроз једну од својих препознатљивих криза. Постаје већ неписано правило да се гигант са Бањице налази на апаратима за вештачко дисање, али никад угашен и некако се увек издигне из свих проблема и недаћа, те створи играче достојне репрезентативне капице и низа најсјајнијих одличја са највећег спортског такмичења.
Црно-бели и ове сезоне крећу од нуле, од постављања нових темеља који ће бити основ за неке будуће како клупске, тако и репрезентативне успехе јер хтели то неки да признају или не ватерполо – то је Партизан.
На свечаном представљању, па може се слободно рећи „црно-белог вртића“, на Ади Циганлији пред припадницима седме силе указала се нова генерација Партизана спремна да заблиста у будућности. Архитекта овог новог тима је Стефан Ћирић, тренер који зна како се поставља и прави систем и који је то чинио у Француској довевши Ноази ла Сек до звања вицешампиона, париравши неприкосновеном Марсеју. Треба истаћи да ће црно-бели управо на београдском мору имати отворене терене на којима ће се тренирати под окриљем Партизанове академије. Најтрофејнији клуб је уз први тим промовисао и женску екипу, као и све млађе селекције великана са Бањице.
Хендикеп за Парни ваљак је што је већ остао без небрушених дијаманата Луке Гладовића и Страхиње Крстића, који су се крајем прошле сезоне придружили Новом Београду, као и без олимпијског шампиона из Париза Петра Јакшића који ће у овој сезони заједно са братом Николом, такође дететом Партизана, покушати да освоји све што може, али у капици крагујевачког Радничког.
Са Бањице смо од тренера Ћирића и директора Дејана Јововића могли да чујемо да се ради о дугорочном плану, боље речено четворогодишњем, а да ће се седмоструки првак Европе, као и увек, ослонити на сопствене снаге са само једним циљем – повратком најпре у домаћи, а затим и у светски врх где му је и место.
Неће бити лако, пред „црно-белим вртићем“ је доста препрека, борби са ветрењачама, али и циљ који није недостижан.
Својевремено је Партизан 2012. под командном палицом вероватно најомиљенијег тренера у историји спортског друштва Душка Вујошевића стварао нову генерацију из које су се изнедрили бројни асови попут Богдана Богдановића, Николе Милутинова, Жофрија Ловерња... Била је то више него млада екипа. Легендарни стратег је упитан „где шкрипи“, а одговор је био у само Вујошевићу својственом стилу.
- Не шкрипи нигде. Реч је о концепту по којем су у тиму играчи који ће бити пуно бољи него сада. Италијани имају једну изреку која гласи ако су руже – процветаће. Ако су коров, онда неће. Сигуран сам да се ради о ружама, тачније о таленту – рекао је прослављени тренер.
Нема сумње да на Бањици не расте коров, већ пупољци најлепших ружа и колико год да их „сечете“ они ће да ничу још јаче. Иза седмоструког првака Европе је блистава прошлост, неизвесна садашњост, а они се надају светлијој будућности.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
