Опростио Партизану више од 400.000 евра!

Не иде Крушевљанима ове сезоне како су планирали, често је ВАР ривалу био мајка, а њима маћеха. Последњи случај десио се против Младости, већ у петом минуту, после дуела Букорца и Љубомирца. Показали су у тој ситуацији и судија Шегрт и помоћник му Ријевац да је гол–аут, али уследио је позив из собе у Старој Пазови и досуђен је пенал за Лучанце, па су, не први пут, Чарапани кренули из „минуса”. У сваком случају, бодовни салдо много је скромнији у односу на приказано на терену...

- Силно смо желели да обрадујемо навијаче на првој утакмици у Крушевцу, али тешко је вратити се кад брзо примите два гола. Успели смо до краја првог полувремена да смањимо заостатак, у другом држали госте све време „у шаху”, али искусни Саша Стаменковић је бранио фантастично. Одужићемо се навијачима, сигурно. Две везане победе драстично мењају ситуацију на табели, да победимо у недељу Текстилац, па следећег викенда Нови Пазар код куће и ето нас у горњем делу – прича млади Михајло Петковић, који је феноменално асистирао Стоиљковићу за гол против Младости.

У дуелу са Војводином је „начео” мрежу Росића, имао две добре прилике да поправи голгетерски учинак на Маракани и доведе Напредак у вођство. Прво је шутирао за мало поред гола, а потом је у правом слалому „нанизао” неколико Звездиних дефанзиваца, али испречио се искусни Глазер.

- Биће голова, али и добрих игара. Вратили смо се на наш терен, који је заиста идеалан за игру, очекујем и подршку навијача, јер у овој сезони сигурно можемо много – уверен је офанзивни везиста Чарапана.

Михајло Петковић је летос стигао у Крушевац. Раскинуо је уговор са Партизаном, а да би добио „папире” опростио је црно–белима дуг, већи од 400.000 евра:

- Наплатио бих дуг на суду, али би вероватно сада трчао кругове на стадиону у Хумској и стагнирао, а желео сам да играм. Биће времена за зараду.

У Партизан је стигао са 11 година, прве званичне лигашке утакмице почео да игра са 14, у годину дана старијој генерацији. Већ у наредној сезони је био најбољи стрелац омладинаца црно–белих. Поникао је у Морави из родног Ћићевца, код тренера Саше Милосављевића. Ћићевчани су га прозвали Пеле, а у Партизану је постао – Ћићко!

- Позив из Партизана је уследио после једне утакмице, коју смо одиграли у СЦ „Телеоптик”. Победили смо са 8:1, а ја сам постигао четири гола. Дрес Мораве заменио сам Партизановим, прве три године играо на турнирима за црно–беле, а потом се и преселио у Београд. Прошао сам комплетну школу Партизана, играо за све млађе репрезентативне селекције. А, осим лигашких одиграо сам и бројне утакмице на турнирима широм Европе. Памтим посебно такмичење у Фиренци, где смо у финалу победили Милан са 4:1, а у жестокој конкуренцији проглашен сам за најбољег играча. И на турниру у Москви сам понео то ласкаво признање – присећа се Петковић јуниорског стажа.

Првом тиму Партизана прикључен је са 16 година...

- Био сам на припремама у Словенији, а потом смо сви ми млађи враћени у омладинце. За први тим сам дебитовао са 18 година и постигао гол против Јавора. Било је то код тренера Илије Столице, одиграо сам седам утакмица, али онда је дошло до промене тренера и просто су заборавили на мене.

Пролећни део сезоне у претходном шампионату провео је на позајмици у Новом Пазару:

- Много ми је то значило. Та сезона у Новом Пазару била је прави повратак у живот, а онда је дошло време за растанак са Партизаном. Проценио сам, иако је било и других понуда, да је најбоље да се вратим кући, да се у дресу Чарапана максимално афирмишем на суперлигашкој сцени – прича Напретков Ћићко.