Век постојања Палилулца (ФОТО)

Дана 15. јуна 1924. године, господин Бранко Николић Либаде, уз подршку и помоћ групе заљубљеника у фудбал основао је Београдски Спортски клуб „Златибор“ у старој кафани „Соколовић“ За боје дресова изабрана је зелено-бела, са одликама ,,планинске лепотице”. Под именом БСК „Златибор“. Клуб се такмичио до 1928. године када је променио име у ФК Палилулац, на ванредној скупштини клуба 16. септембра.1928. године, али боје су до данас остале исте, препознатљива зелено-бела се није мењала. Године 1929. екипа је освојила титулу првака Другог разреда. Оживљавању Палилулца допринела су браћа др. Мома и др. Аца Кесеровић ,Сингер Јовановић, Дуле Живановић и голман Никола Џепина. Клуб се од обнављања такмичи под окриљем ФС Београд. Једно од најпознатијх имена био је Александар Петровић, звани Пикавац. Кроз тим су прошли Благоје Моша Марјановић, Бранислав Голубовић, Љуба Ђорђевић…

За клуб су неизбрисив траг добрим делом оставили: Ратко Спасић, Милош Божић, Владимир Ђорђевић, Миодраг Тодоровић  који су од својих пензија одвајали за инвестирање.

Уводну реч на церемонји имао је председник скупштине Војин Дворнић.

- Од 1941, па до ослобођења клуб се званично није угасио, иако је било укинуто првенство, играчи су се повремено за време окупације окупљали и играли пријатељске утакмице. За време рата 17 играча и чланова управе клуба је дало животе у борби против окупатора. По завршетку рата 1946. године клуб се вратио. Пошто је екипа у току рата изгубила игралиште, утакмице је играла као домаћин на игралишту Шумадије које се налазило на Дунавском кеју, затим на стадиону ОФК Београда и на теренима екипе Поштара где се данас налази хала Пионир. Екипа се преселила у Крњачу 1959. године када је постављен травнати терен, за тај период реткост поготово у нижеразредним лигама.

Ствари су, потом, кренуле узлазном путањом…

- Од тада Палилулац иде напред и у сарадњи са Партизаном организује први омладински турнир 1961. године на којем су учествовали Црвена Звезда, Партизан, Динамо Загреб, Вардар, Војводина, Ференцварош и Рома. На том турниру за зелено-беле је играо  Драган Џајић. Захваљујући сарадњи са црно-белима, Палилулац је гостовао и у Дизелдорфу где је стигао до другог места на такмичењу. Клуб је имао и гостовања у Фиренци и Истанбулу где је остварио запажене резултате. Најуспешнији период за клуб је била сезона 93/94 када је на месту председника био Ивица Дачић. Тада се тим такмичио у Другој савезној лиги и борио за улазак у Прву, у чему их је спречио Спартак. У предстојећем периоду Палилулац је остваривао запажене резултате у такмичењу. Нека живи наш Палилулац – истакао је Војин Дворнић, бивши тренер, а садашњи председник Скупштине Палилулца.

У Центру за културу “Владе Дивљан” церемонија је увеличана доделом захвалница онима који су оставили неизбрисив траг. Говорницима на бини се придружио Дејан Данојлић, актуелни председник “зелених” који је имао завршну реч.

- Палилулац за мене представља породицу, он је део мог живота. У овом клубу сам још од 1984. када сам кренуо да играм за петлиће. Ја на њега гледам као на треће дете, моја породица је уско повезана са клубом. Заједно смо расли и сазревали и могу  рећи да је клуб обележио мој живот. Бити председник клуба са оваквом историјом је озбиљан задатак и подухват. Кроз историју, било је и добрих, али и не толико лепих тренутака.

А сада је дошло време за нека нова дела...

- Амбиције су високе и надам се да то можемо да испратимо. Циљ нам је да клуб уведемо у виши ранг. Улажемо многоу школу и нфраструктуру. У прилог томе говори чињеница да имамо један од најбољих травнатих терена – између осталог је истакао Дејан Данојлић.

ФОТО галерију можете погледати ОВДЕ.