Да је Борисав, од честитих Ђорђевића жив...
И Ђорђе, гена Балашевићевих?
И да уживамо у фудбалу, ако може!?
Најватреније присталице Црвене звезде су скандирале на гостујућем стадиону: „Управа напоље“...
Кад ви не можете, ми ћемо....
И онда је кренуо репертотар.
У Републици Српској се све то види, гледа, посматра и мери. Има нас и ових и оних, али смо у суштини с „Делијама“
Звезда не иде без Партизана и обрнуто... То нас је сапасавло када се гинуло, када је падао Подгрмеч играо се 101. дерби... Дерби нам је живот давао.
Дарко Тешовић је дао гол за славље Партизана на тадашњој „Маракани“ после 18 година када се Крајина „паковала“...
Звезда је увек била господски клуб и водиља и пре 29. маја из Барија.
Партизан је био њен главни „саговорник“ на српском фудбалском тлу.
Шта би у Републици Српској дали да имамо Звезду и Партизан?
Вероватно богатство, јер смо одрасли на тим вредностима. Никада нам није било важно ко је победио, уживали смо у дербију... Носили знакове ове и оне, састајали се, причали, празниковали у тешким временима...
Само су Звезда и Партизан могли да нас окупе, скупљали смо лову да дођемо у Београд, тог Ђурђевдана по стоти пут када је све пало и све нестало...
Географски, не резуултатски...
Црвена звезда и Фудбалски клуб Партизан у Републици Српској увек ће да буду водиља младости. Без обзира на све околности. И Фудбалски клуб Војводина за коју овде сви навијају срцем...
А питају за Звезду и Партизан.
То је Република Српска за коју, дерби, какав год био, остаје највећи фудбалски празник...
То је и сачувало овај народ...
Резултат није важан, већ утакмица у којој постоји адреналин...
Такве, овде, нема...
Имамо Звезду... и можда Партизан.
Биће...

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.