Почетна / Фудбал / Срби у свету

Наши на Меаци - Југовић отворио врата, Станковић ненадмашан

Дрес Интера од 1999. до данас носило осам играча из Србије
ФОТО: EПА/Д. дал Ђенаро

ОД НАШЕГ ИЗВЕШТАЧА ИЗ МИЛАНА

Током 116 година постојања Интер је имао осам играча из Србије. Заправо, није их било до 1999. кад је врата осталима отворио Владимир Југовић.

Звездино дете са друге планете, како га је после два гола Коло-колу у Токију за интерконтинентални куп, касније проглашен и мечом за светску клупску титулу, назвао ТВ коментатор Милојко Пантић, стигао је на „Ђузепе Меацу“ лета 1999. и за две сезоне одиграо 50 утакмица и постигао три гола. Само у дресу Нероазура и Атлетико Мадрида Југовић није освојио трофеј.

Дејан Станковић стигао је у плаво-црни део града моде последњег дана јануара 2004. Остао је девет и по година и израстао у икону клуба, са 326 утакмица и 42 гола. Декијево име изговара се и даље са поштовањем, био је и у Мурињовом тиму у сезони 2009/10. кад се Интер окитио првом триплетом (Лига шампиона, Скудето и Куп Италије). Станковић је по завршетку каријере радио у клубу, био је тим менаџер, а затим у Удинезеу почео тренерску каријеру. Дејанов боравак у Интернационалеу поклапа се са почетком доминације клуба, па је уз огроман број пехара Станковић постао и наш најтрофејнији фудбалер.

Синиша Михајловић и Станковић били су саиграчи у Интеру две године. Миха је обукао плаво-црни дрес шест месеци после Дејана. Некадашњи бомбардер са Маракане на 43 меча постигао је шест голова. По завршетку каријере 2006. Синиша је постао помоћник шефа струке Роберта Манћинија, док се није осамосталио крајем 2008. у Болоњи.

Здравко Кузмановић је у Интеру провео две и по године, на 55 утакмица постигао је један гол. У том периоду (2013-2015) још је био и репрезентативац Србије.

Од Немање Видића се очекивало да у Интеру од 2014. понови добре игре из Манчестер јунајтеда, међутим, испоставило се да је то био последњи клуб некадашњег сјајног штопера. Дочекан као велика звезда, Видић се мучио пре свега због повреде леђа и онда је после годину и по дана у дресу Нероазура и само 28 утакмица завршио каријеру.

Адем Љајић је имао светле тренутке у миланском великану током сезоне 2015/16. кад је стигао на позајмицу из Роме. Новопазарац је постигао четири гола на 28 мечева.

Александар Коларов је стигао 2020. и до 2022. био на терену свега 15 пута. Попут Видића, и некадашњи леви бек и штопер наше репрезентације после епизоде у Интеру је окачио копачке о клин.

Ален Стевановић, сада играч ИМТ-а, уписао је један меч у дресу Интера. Било је то у историјској сезони 2008/09. кад га је Жозе Мурињо увео на терен против Сијене у Серији А.

Као чланови Интера воде се и синови Дејана Станковића, Александар и Филип. Голман Филип бранио је за плаво-црне у Примавери, сад је у Венецији пошто је био на позајмицама, а у августу му је истекао уговор. Александар је на позајмици у Луцерну.

ИГРАЧИ ИЗ СРБИЈЕ У ИНТЕРУ

ВЛАДИМИР ЈУГОВИЋ     

1999-2001.     

Утакмица: 50

Голова: 3

ДЕЈАН СТАНКОВИЋ

2004-2013.

Утакмица: 326

Голова: 42

СИНИША МИХАЈЛОВИЋ

2004-2006.

Утакмица: 43

Голова: 6

ЗДРАВКО КУЗМАНОВИЋ

2013-2015.

Утакмица: 55

Голова: 1

НЕМАЊА ВИДИЋ

2014-2016.

Утакмица: 28

Голова: 1

АДЕМ ЉАЈИЋ

2015-2016.

Утакмица: 28

Голова: 4

АЛЕКСАНДАР КОЛАРОВ

2020-2022.

Утакмица: 15

Голова: -

ПАНДЕВ ОСТАВИО ДУБОК ТРАГ

Више је играча са простора некадашње СФР Југославије, који су уз нашег Дејана Станковића, обележили историју Интера. Најбољи утисак оставио је Горан Пандев, освајача триплете 2010.

Стеван Јоветић је само шест месеци (2017) био у миланском клубу као позајмљени играч Манчестер ситија.

У плаво-црном дресу бриљирао је Словенац, голман Самир Хандановић, Хрвати Иван Перишић, Марцело Брозовић и Иван Ковачић. Дарио Шимић играо је и за Интер и за Милан.

Дарко Панчев је из Црвене звезде прешао у Интер 1992. и на 29 утакмица постигао десет голова.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.