Кад ривалитет не подразумева мржњу

Београд има Црвену звезду и Партизан, Мадрид Реал и Атлетико, Глазгов Селтик и Ренџерс, Рим Рому и Лацио, Манчестер Јунајтед и Сити, Ливерпул истоимени клуб и Евертон. Милано, град моде дичи се Миланом и Интером, уз Јувентус највећим у Италији.

До 1908. били су исти клуб. Милан је основан 1899. а део руководства незадовољан одбијањем да почну да се доводе страни играчи одлучује да формира Интернационале.

Ривалство Росонера и Нероуазура, односно навијача Миланиста и Интериста због тога не може да се пореди са Делијама и Гробарима, Романистима и Лацијалима. Присталицама оба клуба из главног града Ломбардије много је омраженији Јувентус. На дерби Дела Мадонина, а последњи одигран пре десет дана, навијачи Милана и Интера су једни поред других на трибинама, а и путују до стадиона заједно, не памти се кад је дошло до инцидената упркос фанатичности италијанских тифоза.

Стадион се за утакмице Росонера назива Сан сиро, по имену дела града. Интер исти објекат „крсти“ Ђузепе Меаци, легенди клуба, који је носио и дрес Милана. Дуго већ постоји пројекат новог стадиона, јер на постојећем су великани из града моде подстанари и плаћају сваку утакмицу. Тренинге одржавају у својим спортским центрима на ободима града.

У склопу стадиона Сан сиро или Меаца, су и клупске продавнице. Исто је и у центру града. На чувеном тргу Дуомо у близини су официјелне клупске радње, а има их на још много места у граду.

Како се у поносу Ломбардије сунце у октобру појављује тек у 8 ујутру, многе продавнице почињу да раде од 10. Нестрпљиви су јуче чекали испред радњи.

Интер је, наравно, направио шал посвећен синоћњој утакмици са Црвеном звездом. Могуће га је купити за 15 евра. Исто толико кошта и само шал италијанског клуба, мало модерније верзије иду у до 30 евра.

Дрес у плаво-црним, основним бојама, стаје 120 евра, упола је јефтинији ако на њему нема броја и презимена играча, односно још скупљи, 156 евра уколико неко жели да његово име или презиме буде утиснуто.

У продавници се наравно, може наћи све од сувенира, тренерки, мајица, дуксева, школског прибора, оловака... На зидовима радње су урамљени дресови великана Интера, међу којима нисмо приметили Дејана Станковића и Синишу Михајловића.

У Милановој радњи на цени је већ дрес Страхиње Павловића. Брзо је наш репрезентативац стекао симпатије Италијана и горњи део опреме са његовим презименом и бројем окачена је на излогу продавнице у центру града.

Росонери су седам пута били европски шампиони (највише после Реала) и то су умели да искористе за занимљив сувенир са направљених седам малих Сребрних амфора. На зидовима локала доминирају фотографије из ранијег доба, кад је Милан харао Старим континентом, уз дресове Франка Барезија, Марка Ван Бастена, Руда Гулита, нисмо приметили Дејана Савићевића.

За љубитеље доброг фудбала Милано је идеалан град. Сад се у сваком колу на Сан сиру или Меаци могу гледати утакмице Лиге шампиона, а сваког викенда утакмице Серије А. Иако је италијанско првенство одавно изгубило некадашњи сјај, величина клубова и традиција натерају сваког фудбалског заљубљеника да се поклони Милану и Интеру. Част, наравно, припада и противницима који их дочекају или им, као Црвена звезда ове јесени дође у госте. Живеће још дуго европски великани са стециштем у главном граду покрајине Ломбардија.