СТАЊЕ ДУХА: Гледаш Борац, видиш Бањалуку

Фудбалски клуб Борац одиграо је у четвртак вече, против грчког великана Панатинаикоса, историјски, можда, највећу утакмицу у својој 98 година дугој историји. На старту групне фазе УЕФА Лиге конференција освојен је бод, задовољство је велико, али исто тако остало је и горко разочарење због полупразног Градског стадиона.

– Где је публика? Шта је с Бањалуком? – стигла ми је порука на „вајбер“ у првом минуту сусрета, док сам се још намештао да заузмем своје место у новинарској ложи.

Била су то питања Зорана Смилеског, некадашњег играча и тренера Борца, који се јавио из Скопља. Гледао је свој Борац путем ТВ Аренаспорт и емотивно реаговао, тренер који је 1992. године у Фођи црвено-плавима донео први и за сада једини европски трофеј – Митропа куп. Управо с тим пехаром, освојеним у неком „оловном“ времену и другачијем фудбалу, ударени су темељи овог данашњег – европског Борца!

Нисам знао шта да одговорим, а онда је стигла нова порука: „Е мој Баси, ништа се променило није!“

Пет минута касније зазвонио ми је телефон, био је то позив од Томе Марића, директора клуба из поменуте 1992. године и неизбежно питање:

– Што је празан стадион?

Ни тада нисам имао никакав одговор, ваљда под утиском величине утакмице која се све више „закухавала“ на терену. Искрен да будем нисам „дубоко“ ни размишљао, подводећи све то под кишни пљусак и хладно време, велики број предизборних митинга у граду, не знам ни ја чему.

– То је одраз општег стања духа у граду. Гледај утакмицу, да ти не сметам – рекао ми је новинарски саборац Томо Марић.

У ложама Градског стадиона били су играчи разних Борчевих генерација и свима је лебдео упитник изнад главе, уз питање: „шта сада није у реду?“

– Борац је знао да игра и по снегу и мећави, а стадион је био пун – била је констатација Родољуба Петковића, једног од оснивача и дугогодишњег генералног секретара ФСРС у „микс зони“.

Зар Борац као први колектив из Републике Српске у групној фази једног УЕФА еврокупа није заслужио пуне трибине против клуба који је некада играо финале Купа европских шампиона? Подршку Борцу није могло да пружи 10.030 навијача и љубитеља фудбала (толики капацитет Градског стадиона) у граду од 200.000 становника и још толико у околним крајишким градовима. Податак да је било свега 4.208 гледалаца открива истину да ни 50 одсто капацитета здања на Тргу Републике Српске није било попуњено.

Фудбалски клуб Борац то није заслужио, ничим. Амбијент не прати сјајне резултате, јер када гледаш Борац види се, сасвим јасно, и Бањалука.

– Очекивао сам више публике у Бањалуци јер Борац је први пут у групној фази, мислио сам биће пун стадион – рекао је после меча Филип Ђуричић, првотимац Панатинаикоса и репрезентативац Србије.

Тужно је стање духа данашње крајишке лепотице на Врбасу...