Новакове језичке главобоље (ФОТО)

Откад је дошао у Кину Новак покушава да прича са домаћинима на њиховом матерњем језику.

Признао је да му не иде баш најбоље, али труди се да буде бољи из дана у дан.

- Тешко је. Није лак језик за савладавање, а нисам много вежбао у последњих пет година, морам да признам. Остаје ми да радим на томе. Надам се да ће моја игра и кинески језик бити све бољи како турнир буде одмицао.

Миљеник домаће публике, Новак Ђоковић, завршио је посао и пласирао се у треће коло турнира у Шангају, али данас неће играти за пласман у четврту рунду кинеског мастерса.

Киша већ неколико дана прави проблеме организаторима који су морали да одложе већи део програма.

Стен Вавринка и Флавио Коболи требало је да се састану јуче, али играло се само на централном терену, који је једини покривен. Њихов окршај је данас по распореду.

Тако освајач златне медаље на Олимпијским играма у Паризу није добио противника у трећој рунди.

Уочи дуела другог кола, Новаковог првог у Шангају, најављен је као – највећи тенисер свих времена.

- Доживљај је сјајан. Осећам много љубави и подршке откад сам овде, поготово на терену. Најава је била одлична – баш то је разлог што сам дошао. Пет година нисам играо на турниру, много су ми недостајали Шангај и Кина. Централни терен био је испуњен до последњег места од почетка првог дуела, надам се да је публика уживала – истакао је Ђоковић у разговору с новинарима после  победе над Алексом Микелсеном 7:6 (7:3), 7:6 (11:9).

Американац је први пут изашао на мегдан најбољем у игри с лоптицом и рекетом. Има 20 година, 17 лета је млађи од Ђоковића и најмлађи је играч међу првих 50.

- Што сам старији, све више млађих играча имаћу за ривале – нашалио се Србин. – То је нормално, саставни део еволуције спорта. Гледао сам Микелсена у последње две године, али никада нисам играо с њим, зато ми је било теже на почетку да пронађем ритам. Има  одличан сервис и агресивну игру. Подлога му је одговарала, било је изазовно.

Ноле има прилику да освоји јубиларну 100. титулу у каријери. Уколико добије последњи меч у Шангају ове године освојиће и први трофеј ове године, после златне медаље из Француске.

- Очекивања су увек присутна. Где год да играм, на било ком турниру, било који меч, људи увек очекују да победим. Навикао сам се на то досад. Имам и висока очекивања од себе, желим да победим против свакога – то је менталитет који негујем целе каријере, ништа није другачије ни у Кини после пет година. То што нисам играо неколико сезона на мастерсу даје ми додатну мотивацију, поготово због љубави и подршке коју осећам. Захвалан сам свима који су чекали и чекају испред хотела или поред терена на време тренинга да се фотографишемо. Никада нисам осетио овакав интензитет подршке, то је привилегија и част. Благословљен сам тиме што сам у позицији да уживам огромну подршку широм света.

На питање да ли је погледао репризу олимпијског финала с Карлосом Алкарасом, Ђоковић је одговорио:

- Нисам гледао комплетан меч. Неколико пута сам вратио најбоље моменте. Гледао сам прославу с породицом, као и ону дан после, догађај на Трокадеру где су направили пут свих шампиона, тамо где су пролазили олимпијски шампиони. Неколико дана касније имали смо посебан догађај у Београду. Били смо изванредно дочекани, сви ми олимпијски победници из Србије. То је било нешто јединствено, невероватно, незаборавно, то ћу носити у срцу и успоменама до краја живота. Имао сам среће да су поред мене били жена и деца, видели су најинтензивније емоције у каријери и животу.

Кад је стигао у Кину, Ђоковић је прво боравио у Пекингу, затим је стигао у Шангај. Имао је серију обавеза. Прво је играо тенис на Кинеском зиду, тај догађај је био у организацији његовог спонзора. Имао је неколико фото сесија улицама Пекинга, као и Шангаја. Уз све то морао је и да обавља свакодневне обавезе на терену. Користио је сваки дан за тренинг. Прво са Холгером Рунеом, затим са Григором Димитровим, као и са Александром Зверевим. Имао је и званичне конференције за новинаре.

- Сви имамо различите обавезе и рутине, другачији стил живота. Тешко је упоредити, јер оно што одговара једном можда не одговара другом. Покушавам да направим баланс зато можда понекад изгледа као да живим савршено, али верујте ми, није тако. Све је веома изазовно, трудим се да уживам колико могу и да учим, да будем најбољи отац, супруг, син, брат и тенисер. Недостаје ми породица кад сам на путу, а истовремено волим тенис, заиста га волим. Имам подршку најближих да наставим да се такмичим. 

Бели спорт му је толико тога омогућио и донео у животу због тога даље има мотивацију да путује широм света и да се надмеће на највећим турнирима.

- Свестан сам колико је све то изазовно. Прихватам садашњост и настављам даље да еволуирам и учим из искустава. Срећан сам и задовољан за сва достигнућа у каријери и животу. Понекад се присетим шта сам све прошао да бих био ту где сам сад. Имао сам много тешких дана, али сам успео све да пребродим, јер сам имао праве људе око себе и огромну подршку. Увек се трудим да из дана у дан будем бољи у сваком погледу. Не постоји јединствена формула успеха – закључио је Ђоковић.