Сергеј Барбарез, селектор и Емир Спахић, директор, фудбалске „А“ репрезентације Босне и Херцеговине, немају никакву вишу улогу осим оне посвећене читаоцима у стрип издањима које смо, као клинци, некада „гутали“ уместо лекција из уџбеника из којих добијамо оцену знања...
Можда смо зато и пропали?!
Њих двојица нису карикатурне особе, али су ликови за карикатуре од којих треба извести „озбиљну причу“ у овој компликованој друштвено-политичкој заједници. А то баш и није једноставно. Један припада миљеу „озбиљности“, други „ауторитета“, не живе овде с нама, али знају како греба да живимо „немачки“ и „дубровачки“.
А највише подсећају на „два стрип јунака“ у цртежима, док се не појави Командант Марк!
Овај први за следећу наредну утакмицу против Немаца у УЕФА Лиги нација (није јасно која му је нација – Босанац или Херцеговац) позвао је „костур“ играча из Немачке. Други, „по службеној дужности“ звао „своју епархију“ и ударио против новинара, оптужујући да су највеће зло за репрезентацију протекотората у срцу Европе.
Детаљну анализу сваког рада дају резултати. Сачекаћемо. Резултате.
Налази никада нису слагали. Једино ако „лаборант“, који је узимао узорке, није направио пометњу. Али, у том случајну се понавља узимање узорака...
Мистер Блаф и Жалосна Сова никада нису били „Вукови с Онтарија“, али су били у њиховој служби – привидно. Сергеј Барбарез и Емир Спахић су некадашњи капитени Босне и Херцеговине, сада селектор и директор, али живе у Немачкој и Хрватској.
Командант Марк је увек ту, где је одувек и био!
Доказ први: Барбарез је на последњој конференцији за новинаре „тукао“ по играчима које је лично звао у репрезентацију (нико му се није мешао), без трунке самокритике. Стављао на списак имена на којима гради тренерски стаж „додељен од Бога“ док је седео, тамо негде, за покерашким столом, у германском свету, на северу. Далеко од своје изворности.
Доказ други: Спахић је на истој тој конференцији „оплео“ по новинарима, истим оним који су били „на његовој страни“ док је градио репрезентативни статус на утакмицама у Сарајеву и Зеници као „странац“. Они (моји саборци по професији) не смеју да му одговоре јер „говори истину“. Били су његови „браниоци“ од Сафета Сушића у улози „ђавољег адвоката“.
Тај исти Сафет Сушић, из Завидовића, је поставио на високу позицију летвицу фудбал у БиХ, још у време Југославије, коју данас сви у Сарајеву негирају, али јој се стидљиво диве! Папе је најбољи фудбалер БиХ свих времена у 60 година постојања УЕФА. Једино у Бањалуци одликован највећим фудбалским оредном – Златном повељом „Миљан Миљанић“, на традиционалној манифестацији „Дан фудбала Републике Српске“.
Где је он данас? Кога представља?
Зато имамо Барбареза и Спахића, предводнике „револуције с Кошева“, за добробит босанско-херцеговачког „ногомета“, која је угушена од њених идејних твораца.
Живели Мистер Блаф и Жалосна Сова с Онтарија...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
