Лалатовић променио 11 клубова

Као гром из ведра неба одјекнула је вест да је Ненад Лалатовић напустио Младост и вратио се у новосадску Војводину. Искусни тренер је са тимом из Лучана био апсолутни хит домаћег шампионата, али је након лошег старта Старе даме одлучио да се врати у Српску Атину.

Он се трећи пут вратио у Војводину, а поред ње је тренирао још десет клубова у нашем првенству. Пре него што је преузео Црвену звезду предводио је са клупе Вождовац и Напредак, да би након годину дана на Маракани тренирао Борац из Чачка, Чукарички, Раднички из Ниша, Раднички 1923, Младост ГАТ, Спартак и лучанску Младост.

Највећи подвиг је остварио управо са екипом из Новог Сада кад је 2020. успео да освоји Куп Србије након тријумфа против Партизана у Нишу. Са великим успехом је тренирао многе тимове, те се са правом може рећи да је он један од најбољих стручњака у историји суперлигашког каравана, бар ако се не рачуна некадашња Југославија.

Поред њега, још осам садашњих шефова струке суперлигаша предводило је по два или више клубова у елити. Владан Милојевић је други пут сео на клупу Црвене звезде у децембру 2023. године, а пре првог мандата на Маракани био је главнокомандујући на клупи Чукаричког. Он је са Брђанима освојио Куп Србије 2015. године, кад је попут Ненада Лалатовића надмудрио колегу из Партизана.

Нови тренер ТСЦ-а након лошег старта сезоне је постао Јован Дамјановић, који је седео на клупи Вождовца. Поред Змајева је предводио и омладинску и кадетску ререзентацију.

Још један од многобројних стручњака који су за својом срећом трагали у више клубова јесте и Томислав Сивић. Актуелни тренер Новог Пазара је у прошлости био водећа палица Вождовца, Радничког из Ниша, Младости, а два пута је и био на клупи Железничара из Панчева (једном у Првој лиги).

Њега је на клупи панчевачке Дизелке заменио Марко Савић, млади стручњак који је пре тога успешно предводио Вождовац. Једно од најпријатнијих изненађења досадашњег шампионата јесте ОФК Београд, а Симо Крунић је успео да у само две сезоне Романтичаре из трећег ранга такмичења уведе у најелитнији. Пре 11 година је управо он био на клупи Јагодине, која је те сезоне остварила највећи успех у историји клуба кад је освојила најмасовније домаће такмичење, тријумфом над Војводином у Београду.

Горан Стевановић је актуелни шеф струке крушевачког Напретка, а сви га се сећају кад је крајем прве деценије 21. века успешно предводио Партизан до још једне титуле у српском шампионату. Њега је на клупи наследио Александар Станојевић, који је наредне сезоне успео да уведе Парни ваљак други пут у групну фазу Лиге шампиона.

Још један од тренера који имају суперлигашко искуство пре вођења актуелног тима јесте и Бранко Мирјачић. Он је био шеф струке Рада у уводним утакмицама у сезони 2020/21. у којој је београдски клуб испао из елитног друштва.

Последњи на листи је Горан Станић који је пре Чукаричког био шеф стручног штаба Младости из Лучана.

Велики повратник у српски фудбал је Саво Милошевић. Успео је да надмудри вечитог ривала у првом мандату, освоји и Куп Србије, те се у Хумској надају да ће управо он бити зачетник преокрета у редовима црно-белих и бољитка за посрнулог великана.

Истакао се међу суперлигашким стручњацима и Феђа Дудић, који је претходне сезоне са Радничким из Крагујевца успео да направи историјски резултат и пласира се у европске квалификације. Крагујевчани, ипак нису оправдали очекивања, те су поражени већ на старту од Морнара из Бара.

Тренери који се први пут налазе у одабраном друштву елитног српског фудбала, уз поменути двојац, још су Милош Обрадовић (Јединство), Милан Ђорђевић (ИМТ), Милош Крушчић (Спартак) и Никола Дринчић (Раднички, Ниш).

Познат је тренд брзог смењивања стручњака у друштву најбољих, па остаје да се види колико ће актуелни тренери успети да се задрже на клупама.