Новак би рекет мењао саксофоном

Ван терена, без тениског рекета, Новак Ђоковић је отац, супруг, брат и син, пре свега човек који жели да напредује у сваком погледу – да упознаје различите културе, традиције и народе. Иако му је бели спорт постао начин живота, не крије да и даље покушава да прошири видике ван спорта.

За најбољег тенисера свих времена најбитнија улога је то што је родитељ и заједно са супругом Јеленом има, како он каже, два анђела – сина Стефана и кћерку Тару. Откад они могу да путују с њим по турнирима његова агенда је другачија, јер увек мора да има времена за игру с наследницима. Највише обожава кад су они на терену, баш како је било на Вимблдону ове године кад су његови малишани тренирали с њим.

-  Најзабавније је то што су они само деца, увек желе да се играју и заиста су веома креативни. Све време су прави изазов, померају границе, проверавају докле могу да иду да би добили оно што желе. Толеранција и стрпљење, то је нешто што сам морао да тренирам откад имамо децу. И да учим од њих, присутни су у сваком моменту, пуни саосећања и праштања. Док је живот одрасле особе превише озбиљан. Волим да проводим време са децом баш због тога. Уживам у тој дечјој, чистој енергији. У родитељству је најважније схватити да ниси важан ти већ они. Ако желиш да будеш најбољи родитељ мораш да будеш толерантан, стрпљив, одлучан и некад строг.

Новакова листа је прилично дуга кад треба да наведе шта би волео да ради на личном плану.

- Има много ствари. Заинтересован сам за много тога. Желим да научим да свирам саксофон. Пре неколико година сам свирао пристојно једно време, али сам онда постао лош у томе, јер нисам довољно и редовно вежбао. Можда научим да свирам и још неки инструмент. Волео бих да научим да певам, обожавам и глуму у позоришту. Волим комедију и покушавам да покупим неке трикове од пријатеља који су глумци. Привлачи ме и цртање и израда ствари.

Играјући тенис много тога је научио о телу.

- Веома сам свестран кад је реч о здрављу, опоравку, спортској науци, биотехнологији. То је велики списак ствари које ме занимају, неке од мојих инвестиција се односе на та поља и покушавам да различитим сарадњама развијам брендове. Волео бих свој бренд да проширим ван тениса, ван филантропије, у свет бизниса, велнеса и више од тога.

У било ком интервјуу, једна од главних тема је и ривалитет између њега, Рафаела Надала и Роџера Федерера. На питање да ли ће пензионисања краља шљаке променити нешто у том погледу, Ноле је одговорио:  

- Не видим то тако црно или бело. Припадам тој старој гарди која можда више не може да се носи са младима. Дефинитивно долази до промена, то је природан процес и већ неколико година се прича о томе. Млади момци су ту, али и генерација између, коју предводе Зверев, Медведев, Циципас. Све су то играчи који су били у најбољих десет на планети, Медведев је био и број један. Они ће бити ту још неко време са млађима. Претпостављам да сви мисле на Синера и Алкараса. У последњих 12 месеци њих двојица су развили невероватно ривалство и то заиста привлачи пажњу публике. Људи врло често не прате тенис, али свако прати велика ривалства.

Пре него што је пробио баријеру и стигао до Федерера и Надала, Ноле је јачао у окршајима против Ендија Марија.

- Првих неколико година, док сам покушавао да се пробијем, главно ривалство је било између Федерера и Надала. Мислио сам и осећао као да нема места за трећег. Имао сам ривалитет са Маријем. Моје је годиште, одрасли смо заједно. Уз наше резултате и достигнућа, током година се велико ривалство развило у велику четворку. Оставило је све то печат на тенис. Добро је да имамо свежу крв, аутентично и јединствено да привлачи људе – закључио је Ђоковић који пораза од Синера у Шангају, ове недеље треба да игра егзибицију у Ријаду.