Стојковић: Не треба правити драму

Србија је била прежаљена и пре прве утакмице против Шпаније. Изненађујући реми у Београду пре више од месец дана, као и победа над Швајцарском у трећем колу четврте групе А дивизије Лиге нација, давао је малу наду Орловима да може да се супротстави шампиону Европе. На терену у Кордоби је међутим, све пало у воду већ у петом минуту кад је Америк Лапорт довео Црвену фурију у вођство.

Ништа затим у игру наше репрезентације није добро функционисало. Снага ривала највише је утицала на безидејност и подређен положај изабраника Драгана Стојковића. Кад се томе дода непотребна промена формације и почетак са два класична шпица, иако је и селектор знао да је најбитније одбранити се, резултат и није могао да буде бољи.

Као и у септембру на гостовању у Копенхагену, после огромне потрошње у првом од два меча, код играча Србије није било довољно енергије за још једну добру партију. И да су Орлови поновили издање из дуела са Швајцарском тешко да би много боље прошли у Кордоби.

Окршај са прваком Старог континента потврдио је још једном да наш државни тим пре свега нема јаку клупу. Подмлађивањем екипе после Европског шампионата у Немачкој, још више опроштајем рекордера по броју утакмица за Србију Душана Тадића и изостанком Душана Влаховића и Сергеја Милинковић-Савића избор квалитетних играча знатно је сужен. Октобарску акцију због повреда су пропустили Андрија Живковић, Иван Илић и Милош Вељковић (није га било ни у септембру), тако да заиста на клупи сем Луке Јовића, није било појединаца способних да држе исти ритам игре, што је и те како могуће од кад је дозвољено пет измена.

Драган Стојковић се није либио да у анализи утакмице прво констатује да је победа Шпаније заслужена:

- Шпанци су у свим елементима игре далеко испред свих. Добили смо лекцију, а играчи су имали добру  прилику да осете како је бити на супротној страни од шампиона Европе и једне од најбољих, ако не и најбоље репрезентације на свету. Чини ми се да Шпанија има толики број квалитетних играча да може да направи два тима у исто време и да се не осети пад у квалитету. Ривал је једноставно из друге димензије фудбала у брзини, техници и свему осталом. Не треба правити драму после овог пораза. Резултат из Кордобе је реалност и свестан сам тога.

Говорио је Пикси дан пре утакмице са четом Луиса Де ла Фуентеа да се против Шпаније може играти и на другачији начин него што су Орлови у Београду. Можда је то и покушао наш селектор да примени прексиноћ, међутим, довољан показатељ огромне разлике у квалитету је однос шутева према голу: 30:3.

- Помало је изненађујуће да смо правили много грешака у лаким пасовима. Јак противник не опрашта тако нешто. Шпанци су супериорни, доминирају у свему и лоша додавања воде нас ка поразу. Морали смо да будемо много бољи у предаји лопте и не дозволимо домаћину да нам тако лако креира шансе. Генерално, и да смо играли боље тешко да бисмо избегли пораз.

Више од неуспешног резултата у Кордоби заболео нас је и забринуо црвени картон Страхиње Павловића, најбољег штопера Србије. Изгубили су Орлови за следећу утакмицу са Швајцарском и Страхињу Ераковића, „пожутелог” у обе утакмице са Шпанијом.

- Не знамо још да ли ће Павловић да паузира један или два меча. То нам је један од проблема, мораћемо мало да размишљамо на ту тему.

Наша репрезентација 15. новембра гостује Швајцарској у Цириху, док три дана касније дочекује Данску у Лесковцу.

- Утакмице следећег месеца практично одлучују о нашој судбини у А дивизији Лиге нација. Добро је да сами одлучујемо о пласману. Први пут смо у најјачој конкуренцији и из пораза треба да извучемо поуке, поновимо нешто позитивно и исправимо негативности. Сигурно да су кадровски проблеми допринели да имамо мањак играчког кадра. Није то алиби. Шпанији је такође фалило доста играча, али њени резервисти су исти као стартери – подвукао је Стојковић.

Много је брига пред нашим селектором и његовим стручним штабом уочи следећег окупљања. Најважније од свега у наредних мање од месец дана биће да се Вељковић, Живковић и Илић опораве, а да се, како је Пикси већ најавио, Влаховић и старији од браће Милинковић-Савић одазову позиву и знатно ојачају наш државни тим. Важно је на којој ће позицији Србија да заврши премијерно учешће у Лиги нација и због тога јој је у новембру потребан најјачи тим, ако се изузму они заиста повређени и кажњени (Павловић и Ераковић). Можда би селектор морао да поново размисли о повратку Филипа Костића и Филипа Младеновића, поготово ако поново не буде био спреман Алекса Терзић.