Црвена звезда је и на другом гостовању у Лиги шампиона доживела убедљив пораз. Бацио је Монако на колена црвено-беле у другом полувремену, славио са 5:1, показавши нашег прваку колико је далеко од најбољих европских тимова, мада можда ни Кнежеви нису топ класа.
Много је проблема у игри изабраника Владана Милојевића, превише грешака, пропуста, лутања у тражењу идеалне формације и система. Покушали смо да кроз 11 тачака апострофирамо најважније недостатке, да похвалимо оно што је било добро, охрабримо најбоље појединце.
Ако се из свега овога извуче поука и Звезда у даљем току такмичења буде бар храбрија, одлучнија, са већим карактером испољеним током целог меча, а не само једним делом, онда ћемо бити далеко задовољнији. Видели смо већ колико је најјаче европско такмичење крупан залогај за нашег првака, ако нас годинама доминантан тим у Србији у преосталих пет кола не увери у супротно.
ЕНДИАЈЕ ШПИЦ БРОЈ ЈЕДАН
Како год деловао на терену из меча у меч, чак и у неколико интервала исте утакмице и тако давајући многима да посумњају да ли је Сенегалац способан да предводи напад шампиона Србије... После игре у Монте Карлу навијачи Црвене звезде наградили су га аплаузом. Избореним једанаестерцем и прецизним шутем са беле тачке Шериф је показао да је потребан овом тиму црвено-белих као хлеб насушни. Да нема Сенегалца тим првака Србије не би завредео ни оцену – солидан.
МАКСИМОВИЋ ЗА ВЕЛИКА ДЕЛА
После три кола Лиге шампиона једини сигуран добитак у материјалном и играчком смислу је чудо од детета Андрија Максимовић. Очекивано, голобради момак још није на нивоу да константно прави разлику и увесељава навијаче као што је чинио током 174. вечитог дербија, чији је био јунак уз Шерифа Ендиајеа. Кад год отишао, а приликом трансфера мора да постоји опција останка на позајмици у Црвеној звезди, Максимовић је већ показао да је зрелији од вршњака, у размишљању и игри, због чега је већ миљеник навијача.
ЂИГА ЈЕДИНИ ДОБАР У ОДБРАНИ
Ако ишта може да буде позитивно после пет примљених голова, у одбрамбеној линији Црвене звезде онда је то Насер Ђига. Младог штопера није деконцентрисала неодлучност капитена Спајића у неколико ситуација, али и одлука тренера Владана Милојевића да по боковима играју Силас и Олањинка. Интернационалац из Буркине Фасо коректно је одрадио свој део посла. Истицао се Ђига у избијању лопти главом после константних корнера ривала, али шта то вреди кад су Кнежеви почастили црвено-беле са пет голова у мрежи.
ДЕЛИЈЕ ЗА ДЕСЕТКУ
Ако су резултати Црвене звезде у досадашњем току Лиге шампиона испод жељених, за игру се може полемисати јер је у свакој било добрих и лоших елемената. Нема дилеме да су навијачи црвено-белих и у Монте Карлу били за десетку. Стандардно је била испуњена трибина намењена гостујућим присталицама. Било је Делија свуда ове и претходних сезона где наш првак игра, нашли су се и далеком Боду, на северу Норвешке у плеј-офу за Лигу шампиона. На трибинама „Луја Другог” било их је и више него што је Звезда добила улазница, јер су искористили недолазак домаћих симпатизера да и сами купе место на стадиону. Навијачи су учинили све да се играчи најтрофејнијег српског клуба имају подједнаку подршку као домаћин, ако не и већу.
УВЕК ДОБРО САМО ПОЛУВРЕМЕ
Како одмиче Лиге шампиона тренер Владан Милојевић понавља да ће са стручним штабом после анализе утврдити главне разлоге за губитак бодова на све прве три утакмице. Овога пута стручњак из Аранђеловца могао би да се позабави зашто се исте ствари понављају његовом тиму. Како је и он допустио астрономски пад не само у игри, већ и у психологији тима у другом полувремену. И лаицима је пре почетка утакмице било јасно да ће црвено-белима бити тешко да у истом ритму одиграју свих 90 минута, али мало ко је очекивао да ће разлика у игри у наставку бити толико велика.
ПОВРЕДЕ У СЕРИЈИ
Владан Милојевић је вероватно је и самом себи постао досадан константним понављањем да је он најодговорнији за поразе. Сигурно је да најуспешнији тренер Црвене звезде у 21. веку не може да буде крив за повреде. Ако се оне дешавају на свакој европској утакмицу онда узрок може бити и лоша физичка припрема, а то је већ до његових сарадника задужених за рад на кондицији. Наредних дана би требало да добијемо одговоре на питања да ли је само стицај околности узрок повреда Иванића против Партизана, Мимовића у дуелу са Бенфиком, Дуартеа на гостовању у Монте Карлу. Можда, једноставно, сви они нису навикли да играју у интензитету какав је у Лиги шампиона.
ПАД ЗБОГ НЕДОСТАТКА ЕНЕРГИЈЕ
Поред фудбалске умешности коју играчи шампиона Србије неспорно имају, до позитивног исхода, без обзира каква сила са друге стране стајала, може да се дође великом борбеношћу. Егзактни подаци говоре да је Звезда за 90 минута у Монте Карлу направила свега осам прекршаја, а домаћин дупло више. Само је млади Андрија Максимовић добио жути картон лошег судије Тобијаса Штилера из Немачке. Да је енергија играча била бар на нивоу из 174. вечитог дербија Монако не би тако лако стигао до убедљивог тријумфа. Да црвено-бели имају квалитет потврдио је и тренер Ади Хитер оценом пре меча да тим из Љутице Богдана квалитетнији од загребачког Динама. Дакле, да су играчи првака Србије показали исти став у другом полувремену, не би дошло до тако драстичног пада у игри.
СРЕЋА ОКРЕНУЛА ЛЕЂА
Ако су сви којима је црвено-бела боја у срцу због пораза у прве две утакмице од Интера и Бенфике кривили појединце због грешака на претходним мечевима Лиге шампиона кривили појединце, овај пут им ни срећа није била савезник. Јер, како другачије објаснити да је Брил Емболо несвесно искористио Уроша Спајића као мартинелу да Монаку донесе предност пред одлазак на одмор. Било је још несрећних ситуација, али можда ту долазимо до старе изреке да срећа прати храбре.
ИЛИЋ НИЈЕ ГЛАЗЕР
Од летошњег доласка голмана Марка Илића у Црвену звезду знало се да је Новосађанин ангажован да буде алтернатива Омрију Глазеру, али да није на нивоу Израелца. Одлично је Илић бранио у Вождовцу, у Белгији, Норвешкој и САД, због тога је и доведен на Маракану. Игром случаја, односно због повреде првог чувара мреже у припремном периоду и на почетку сезоне Марко је добио шансу каквој се није надао. Чињеница је да се није добро снашао на европским утакмицама, знатно тежим и интензивнијим од домаћих. Илић нема најважнију особину за врхунског чувара мреже - уливање сигурности саиграчима. На тренеру голмана Душану Гашићу је да покуша да Марку врати самопоуздање и елиминише страх од велике сцене.
ПЕНАЛ БИ СВЕ ПРОМЕНИО
Снимак је недвосмислено показао да је судија Тобијас Штилер требало да покаже на белу тачку кад је Питера Олањинку играч Монака нагазио у шеснаестерцу после корнера. Иако је прекршај био очигледан нису се бунили ни играчи Црвене звезде. Раније би се десило да сви из нашег тима окруже арбитра и захтевају објашњење. Прилика да наш шампион поведе 2:1 не би би била безначајна по крајњи исход. Убрзо су Кнежеви повели и утакмицу у потпуности усмерили на своју страну.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
