Јанковић: Тома правио од нас војнике

Страхињу Ераковића, штопера репрезентације Србије и Зенита, и те како је растужила информација да је свет напустио легендарни Тома Милићевић:

- Потресла ме је вест. Преминуо је мој први тренер и ментор у Црвеној звезди. Да није било њега, питање је да ли бих уопште икад и заиграо у вољеном црвено-белом дресу, те сам му неизмерно захвалан што ми је то омогућио. Било би сувишно говорити о броју талената које је он открио и „ископао” у Србији, те броју фудбалера којима је он помогао. Наравно поред свих фудбалских вештина које нам је омогућио да развијемо, научио нас је оно најбитније - да будемо добри људи. Код Милићевића су ред, рад и дисциплина увек били на савршеном нивоу, те је увек владало узајамно поштовање са играча. Много ми је жао и велика је штета што нас је напустио један од највећих фудбалских умова у Србији – казивао је Страхиња Ераковић.

Марка Грујића, играча Порта, у Црвену звезду је довео управо чика Тома Милићевић.

- Велики чика Тома је био човек који је први разговарао са мојим оцем Гораном о мом доласку у Црвену звезду. Такође, био је и мој први тренер у клубу за који навијам од малена. Кад сам долазио у клуб, знао сам колико је великих играча Милићевић тренирао и направио у Црвеној звезди. Сваким проведеним даном у клубу ми је све јасније било зашто је то било тако, био је људска величина. Био је веома захтеван и дисциплинован тренер, а опет увек праведан. Био нам је прави узор, како на терену, тако и ван њега. Остаће упамћен као један од највећих тренера нашег клуба, а наравно и као сјајан фудбалер и пре свега човек. Част ми је што сам играч и човек ког је тренирао и учио чувени чика Тома Милићевић - рекао је Грујић.

Бошко Јанковић, некадашњи репрезентативац Србије и играч више клубова у Серији А није штедео лепе речи о легендарном ловцу на таленте:

- Заиста аутентичан човек, није било много таквих људи у свету фудбала. Открио је огроман број играча, а још више их је тренирао и он направио, заиста за таквог човека имам само речи хвале. Много је помогао Црвеној звезди током живота, те је својим радом и приступом представљао клуб у најбољем светлу. Био је веома строг у „његово” време, екстремно захтеван, али и праведан. Било је ту разноразних сцена и турбуленција, али је то управо оно што је правило играче бољим на терену, а и ван њега. То је чинило све играче јачим, што је нама било неопходно, услед суровости професионалног спорта. Тома је од нас правио „војнике”, који су више него спремни за живот, те сам му на томе неизмерно захвалан.