Адриана Вилагош је Звезда у успону Европске атлетике, а њена мајка и тренер Ђерђи најбољи тренер лепшег пола.
Ово је одлучено на Конвенцији која је почела у среду одлуком да ће Београд, главни град Србије, бити домаћин другог Првенства Европе на путу 17. и 18. априла 2027, а завршена синоћ Гала свечаношћу на којој је наша 20–годишња рекордерка проглашена највећом надом најважнијег олимпијског спорта на Старом континенту.
Ево како је размишљала млађа из двојца Вилагош после сазнања да је после Светске звезде у успону исто звање стекла и на свом континенту.
Какви су вам први утисци после добијања овог изузетног признања?
– Баш сам срећна и некако поносна на маму и мене. Успеле смо да после лоше прошле сезоне и повреда сачувамо моје здравље па смо оствариле током целе сезоне одличне резултате и одатле обе награде. Кад причам о себи морам да споменем и тај стручни део, неодвојив је – констатује Адриана. – Мало ми је жао што сам на Олимпијским играма била једно место далеко од Финала. Међутим, друго место у финалу Дијамантске лиге и ово признање некако остављају у сенци тај неуспех и дају ми крила да будем још боља.
Пре две године били сте номиновани, али вам је измакла ова титула. Шта мислите, шта је ове године пресудило да је добијете?
– Мислим да је било неколико разлога. Те године била сам изабрана за Звезду у успону светске атлетике. Осим тога била је у финалу још једна девојка из Србије, наравно Ангелина и Гркиња Ценгко, која ме је победила на Првенству Европе у Минхену, па мислим да је тада по резултатима заслужено победила Елина. Овде су, за разлику од Светске атлетике, у конкуренцији и млађи сениори и сениорке, не само јуниори. Пре две године сам осим сребра на Првенству Европе у Минхену имала само светско јуниорско злато.
Зашто – само?
– Нисам се такмичила са сениоркама. Ове сезоне сам имала много запаженије сениорске резултате. Била сам друга на Европском бацачком купу. Исто место заузела сам на Првенству Европе у Риму. Била сам друга у Дијамантској лиги у Лондону. Победила сам у Дијамантској лиги у пољској Шлезији, као и на Ханжековић меморијалу у Загребу на митингу златног нивоа. Узела сам друго место у финалу Дијамантске лиге, што се рачуна у апсолутни пласман. Друга сам на светској ранг листи по ранкингу, а прва копљашица Европе по истом критеријуму. Међу млађим сениоркама имам најбољи резултат у Европи и други најдужи хитац ове сезоне у Европи уопште. Не треба заборавити ни споменуто 13. место на Олимпијским играма. Мислим да су сви ови резултати пресудили да добијем признање.
На вашем месту 2021.године звање је добила Фемке Бол, врхунска такмичарка у трчању на 400 метара преко препона. Холанђанка је већ 2023. постала апсолутно најбоља на овом избору. Имате ли амбиције да се и ви тако муњевито винете на врх. Шта би требало да урадите 2025. да се то догоди?
– Свакако мислим да је јако тешко добити признање за сениорке, јер има јако пуно добрих атлетичарки, али желим да једног дана будем добитница тог признања. Пре свега за то треба да останем здрава, да тренирам јако напорно као и до сада, да пратимо наш дугогодишњи план. Потребна је и срећа да те године нико други нема неке запаженије резултате у мојој или у некој другој атлетској дисциплини.
Сад сте колекционар - претпрошле сезоне били сте Звезда у успону Светске атлетике. Можете ли да упоредите та два признања?
– Мислим да су оба признања велика, али их је тешко упоредити. С једне стране ипак сам била проглашена најбољом на свету, не само у Европи, што значи много више. Међутим, тада су пресудили углавном моји јуниорски резултати и сениорско Првенство Европе у Минхену, а сада сам добијала признање јер сам парирала сениоркама, што ово признање чини с друге стране значајнијим.
Навикли сте на светске рекорде у млађем узрасту. Да ли вам је и сениорски у плану током каријере или вам је нешто друго примарни циљ?
– Циљ сваког атлетичара је да једног дана буде најбољи на свету, да постигне светски рекорд, па тако је и мени. Не знам да ли ћу успети, али све ћу учинити да то кад тад пребацим. Осим тога наравно имам и друге циљеве, између осталог титула Првакиње Европе за млађе сениорке већ следеће године, медаље на будућим европским, светским првенствима и добар пласман на Олимпијским играма у Лос Анђелесу.
ЂЕРЂИ ВИЛАГОШ ПРВА ДАМА
Мајка и тренер Ђерђи Вилагош, друга је дама Србије, која је добила ово признање. Прво је припало Мирјани Стојановић 2013. године, за бронзану медаљу њеног ученика Емира Бекрића на СП у Москви на 400 м препоне.
Како сте доживели оба велика звања?
– У првом плану ми је Адрианин успех. Јако сам срећна и као мајка и као тренер због ових признања. Стварно је била јако добра година с добрим резултатима. Коначно смо после оне лоше 2023. године поново на добром путу и мислим да је ово признање само круна нашег рада и залагања и уједном додатни мотив за даљи рад – рекла је Ђерђи за Спортски журнал.
ТОПИЋ НАЈБОЉИ МУШКИ ТРЕНЕР
Никада у конкуренцији мушких тренера нисмо добили признање до синоћ. Освојио га је Драгутин Топић, чија је ћерка и ученица Ангелина, прошле године била Звезда у успону по избору Европске атлетике.
Некадашњи ас у скоку увис је већ потврђен и као стручњак. Синоћни трофеј није му припао само због Ангелининог другог места међу сениоркама на Првенству Европе, или финала Дијамантске лиге (а још је јуниорка), нити због златне медаље његове ћерке на Првенству света за јуниорке у Лими и најбољег резултата на планети за овај узраст (1,98 м), већ и због сјајног Луке Бошковића, вицешампиона глобуса у скоку удаљ у Перуу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
