Жалгирис представља јединствен пример у европској кошарци. Њихова филозофија самог постојања и трајања се базира на очувању свог дворишта. Идентификација играчког кадра са навијачима најтрофејнијег литванског клуба је од пресудног значаја. Домаћи играчи имају примат у односу на стране и њихово стасавање је веома битно у систему који негује Жалгирис. Међутим, то не значи да се „одричу” свега што нема везе са Литванијом. Напротив, на костур домаћих нада, доводе већ афирмисане или још непотврђене иностране играче, а такав је случај и ове сезоне.
Тим из Каунаса игра феноменалну кошарку, а главни „кривац” због чега је Жалгирис постао џелат других екипа у текућој сезони је Андреа Тринкијери. Прекаљени италијански стручњак је „погодио” са летошњим највећим појачањем Силвијаном Франциском, а омалени плејмејкер му је поверење узвратио, бележивши 13,2 поена и 5,6 асистенција. Потпуну слободу је бивши играч Бајерна добио од тренера у фази диктирања темпа утакмице. Тринкијеријева игра захтева доста трчања из којих играчи долазе до отворених шутева. Таква игра одговара Довитасу Гедраитису, који се наметнуо као главни шутер и био најбољи појединац у победи над Олимпијом из Милана са 21 поеном. Тријумф против „Манекена” је показао од чега је литвански гигант направљен, пошто је надокнадио минус од чак 27 поена.
Посебну претњу по противнике представљају и неуморна утрчавања иза леђа одбране Игнаса Браздеикаса и Едгарса Улановаса, која отварају додатан простор за убитачне шутере Литванаца ван линије 6,75.
До сада је само Олимпијакос успео да нађе лек и зада ударац литванском вицешампиону, а Звезда ће покушати да направи сопствени медикамент у борби против Жалгириса, те га патентира усред Каунаса.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
