Светислав Пешић: Више не живим од кошарке, али живим за кошарку

- Кошарка је моја професија и мој посао, иако је ја тако никада нисам посматрао, мада сам се, наравно, трудио са будем професионалан. С временом је она постала глобални феномен, један од најпопуларнијих спортова, али за мене лично је то део живота и тако ће увек остати - рекао је селектор Србије Светислав Пешић.

- Више не живим од кошарке, али и даље живим за кошарку, живим за то што сам повлашћен да носим ту одговорност да помогнем младим људима да буду бољи и тада резултати нису увек најважнији. Ако у томе успеш, да они постану бољи људи, онда је то велика сатисфакција - истакао је Пешић у интервјуу за НИН.

На питање да је велика сатисфакција када играчи траже да останете селектор, Пешић је одговорио.

- Па није тачно да су они то тражили, они су то желели. Тражити и желети, то су две ствари. Видите, српски језик јесте богат, али ми некад немамо меру кад хоћемо нешто да дефинишемо. Све је то резултат процеса који се стварао кроз заједнички живот, кроз успехе и неуспехе, кроз препреке на које су и сви они наилазили у том процесу и све те препреке су се решавале и из тога се стварало узајамно поверење.

Наставио је:

- Ја то врло често кажем, да ја мислим да нисам задужен да правим атмосферу, јер видим да се у Србији само говори како је репрезентација имала добру атмосферу, а ја то не признајем, јер ја не мислим да смо ми имали само добру атмосферу, већ да смо ми играли врхунску кошарку.

Пешић је са временске дистанце од два и по месеца прокоментарисао и „чувени тајм-аут на минус 24” против Аустралије и дуел против САД у полуфиналу Олимпијских игара у Паризу.

- Ми се сви трудимо да имамо план игре, анализирамо противника, прилагођавамо се противнику и покушавамо да истакнемо наше предности, да сакријемо наше слабости. Међутим, утакмица доноси изненађења, поготово у једном турнирском систему такмичења, ту се нема пуно времена, да се то све предвиди, да се припреми. Тренер не сме да буде изнад екипе, али играчи морају да знају ко је најважнија особа коју морају да прате.

Када је у питању меч против САД наравно да бих сада нешто променио, јасно је рекао Пешић.

- Можда бих другачије нападао или бранио, али морам да кажем да смо ми у ту утакмицу ушли хендикепирани, са тројицом повређених играча, било је ту чудних ствари, рецимо Јокић је за 37 минута шутирао четири фаула, Богдановић за 32 минута само један. Не кажем да бисмо ми ту утакмицу добили, али као да су се и судије уплашиле да Американци не изгубе. Нама је понестало снаге, нисмо могли физички да испратимо тај ритам. На крају, играли смо против најбоље екипе на свету.