У петак ће, у Новом Саду, популарни "Потке" одиграти 200. званични меч у репрезентативном дресу! Податак за дивљење и поштовање. Постаће на тај начин девети одбојкаш са наших простора, који има 200 и више утакмица у дресу репрезентације.
- Искрен да будем не осећам да сам одиграо толико утакмица. У ствари, осећам се стандардним репрезентативцем, али кад погледам ранг-листу и видим да је први изнад мене Ђула Мештер, онда ми је јасно да је то озбиљна бројка - каже Подрашчанин.
Сећа се добро "дете Војводине" и сада капитен Лубеа, првих дана у сениорској селекцији и турнира у Земљи излазећег сунца, када је наша селекција заузела 4. место.
- Тада сам био срећан што сам уз браћу Грбић, Герића, Миљковића, Вујевића... Нисмо освојили медаљу, многи су били тужни, а ја ипак срећан што сам играо доста и са таквим великанима. Истини за вољу, многима је то био последњи турнир, али је мени ипак остао у лепом сећању - каже Марко.
РЕПРЕЗЕНТАТИВНЕ МЕДАЉЕ
Европско злато из Беча (2011), свакако је највреднија медаља, коју је Марко Подрашчанин освојио у дресу репрезентације. Са Европских првенстава, стасити Новосађанин има још две бронзе, из 2007. и 2013. године.
Био је члан селекције, која је на СП у Италији (2010) стигла до бронзе, а у Светској лиги, има два сребра (2008 и 2009) и једну бронзу (2010).
Подрашчанин памти многе утакмице. Посебно оне највеће, за медаље.
- Финале из Беча против Италијана, па и полуфинале са Русима, никада нећу заборавити. Меч за бронзу на СП у Италији против домаћина, али и сусрет са Русијом у трећој фази такмичења. Наравно, и утакмицу за бронзу у Копенхагену, или моју прву велику медаљу, из Москве 2007, када смо у мечу за бронзу на ЕП савладали Финце.
Када је у питању Светска лига, иако је у том такмичењу освојио три медаље, Подрашчанин на прво место ставља меч у групи у Новом Саду против Бразила, када је наша селекција савладала чету Бернарда Резендеа.
- То је била једна од лепших утакмица, пуне трибине, пет сетова, сјајна атмосфера и на крају наша победа. Једина против Бразила, од како носим дрес репрезентације. Наравно, било је у Светској лиги и битнијих мечева, два финала, па онај сјајан сусрет за бронзу у Кордоби... Све то се памти, због таквих утакмица је вредело тренирати, губити цело лето. Лично, то сам радио са великом емоцијом и не мислим да станем на 200 одиграних утакмица - каже Подрашчанин.
Онда, до краја каријере, бар 300?
- Боже здравља, надам се да ћу доживети још много мечева, али исто тако верујем да ћемо се у наредних пар година радовати великим победама и да ћемо освојити неке медаље, које нам недостају у ризници трофеја. Ту пре свега мислим на олимпијску, јер убеђен сам да и ова генерација, под вођством Николе Грбића, може да се квалификује у Рио и тамо стигне до победничког постоља.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
