Костић: Клинци, сањајте велике снове…

Био је 1. новембар 1992... Хладан дан у Крагујевцу, за многе типичан, јесењи… Нико тада, ни у најлуђим прогнозама, није могао да наслути да је звезда рођена. Да је светлост дана угледао дечак који ће бити један од синонима за Крагујевац, борац који ће тежити томе да правда буде у равни с лепотом фудбала, спорта који, како сам вели, склања децу са улице…

А, одувек је добро знао да је она чувена линија преко које треба да пребаци лопту Пандорина кутија, зачкољица у трику који га може винути у небеса или зашрафити за дно амбиса, граница између снова и реалности, али и тога да ли ћеш бити краљ којем кличу и диве се или лузер... Граница је танка, баш као и линија која се протеже од стативе до стативе... Да, измислили су милион начина да време пролети у трену, али нити један једини да се оно заустави... Да јесу, Филип Костић би вероватно типовао на период пре лета 2010, безбрижних дана у родном граду, јер све оно што се после дешавало било је попут сценарија за дугометражну сторију, али а притиском да се нешто мора. У Крагујевцу, граду у којем је начинио прве кораке, што животне, што фудбалске, све је било некако једноставније. А у једноставности је лепота, знају то добро искусни, међу њих спада и Филип, Крагујевчанин по рођењу, левокрилни нападач по опредељењу.

Пут којим данас гази био је поплочан трњем, све је кренуло како иначе и крећу приче које ће се препричавати, у недоглед…

- Похађао сам Основну школу „Наталија Нана Недељковић”, учитељица ми је била Снежана Јанковић коју овом приликом поздрављам. Кад је о предметима реч највише сам волео, јасно је, физичко зато што сам од малих ногу био привржен спорту, фудбалу нарочито.

Сведочење о прошлости, разуме се, не може да прође без имена особе која је прва приметила да поседује предиспозицију да с лоптом буде на „ти”.

- Прве фудбалске кораке направио сам управо у школи, с професором физичког Микицом Цмиљанићем. Први је приметио да је фудбал спорт за мене и био ми је први тренер.

И тад су, као и сад, вребале опасности са улице. Кад је о тој сфери реч свако време носи исто бреме.

- Фудбал је спорт који много волим, за мене најлепши и најкориснији. Идеалан је да се кроз њега деца, у данашње време кад је насиље узело маха, усмере на праве вредности. Колективан је спорт кроз који се много тога може научити и о толеранцији, једнакости…

Да би се направила каријера какву има Филип Костић мора се, народски, проћи кроз сито и решето. Зато је дугогодишњи репрезентативац идеалан пример неким новим клинцима.

- Свако бира свој пут, а ја тврдим да је спорт прави. Било који спорт је прилика да се деца социјализују, одвоје од улице и да постану вредни и поштени људи што је, кад се подвуче црта, најважније.

До успеха воде зној, сузе, крв... Рекао би неко чист мазохизам, али не и момак који беше једна од најчвршћих карика Орлова на два Светска (Русија 2018, Катар 2022) и једном Европском првенству (Немачка 2024).

- Све има своје и мора да се истрпи. Неким новим клинцима поручио бих да на апсолутно сваком тренингу дају максимум, последњи атом снаге. Да раде на себи, исправљају грешке и недостатке, иду корак по корак. Не може ништа преко ноћи, да сањају велике снове, никада не одустају. Успех ће доћи, до њега воде рад и упорност.

Животни мото о особи говори много, Филипов је кратак, али јасан:

- Ради јако, никада не одустај, буди позитиван!

За крај, неизоставно је било питање коју лигу би препоручио неким новим клинцима о којима ће се, можда, причати и писати?

- Бундес лигу, дефинитивно. Обележила је моју каријеру и сматрам да је без конкуренције. Брз фудбал, динамичан, игра се мушки. Клубови су јаки, стабилни, стадиони пуни. Немци живе за фудбал - поентирао је Филип Костић.

НЕМА ДАНА ДА НЕ ПОМИСЛИМ НА КРАГУЈЕВАЦ

Не, Филип није један од оних које су „завела светла великих градова”. И поред свих чијим улицама је ходао, родни Крагујевац је без конкуренције.

- За мене је Крагујевац посебан, ту сам се родио, провео детињство, завршио школу, почео да тренирам, дебитовао за први тим Радничког са 16 година. Нема дана да не помислим на родни град, кад неко помене Крагујевац одмах ме понесу емоције, због породице и пријатеља који су тамо – поручује Костић с Босфора и границе Европе и Азије.

ТАЧКА НА КАРИЈЕРУ У СРБИЈИ? ВИДЕЋЕМО!

Костић је од одласка из Крагујевца (2012) блистао на неколико иностраних сцена – холандској (Гронинген), немачкој (Штутгарт, Хамбургер, Ајнтрахт), италијанској (Јувентус). Садашња дестинација му је Турска (Фенербахче), али неизоставно је било питање да ли, кад за то дође време, разматра да каријеру заврши у Србији?

- Размишљам, али отом-потом. Видећемо, нико не зна шта носи дан, а шта ноћ - на радост, засигурно, многих у нашој земљи открио је Филип.

МАЛИ ФИЛИПЕ, СВАКА ТИ ЧАСТ!

Само Костић зна кроз које је све успоне, падове и турбуленције морао да прође док је градио имиџ и име које се данас изговара с поштовањем. „Гинуо” је, а да није знао хоће ли икад убирати плодове сваке капи проливеног зноја.

- Било је тешко и зато бих данас малом Филипу рекао - свака ти част на свему што си морао да истрпиш и поднесеш да би био ту где јеси.

ОБОЖАВАТЕЉКА ГА ОДУШЕВИЛА

Филип је неко ко иза себе има армију фанова у многим земљама, отуд и питање шта је најзанимљивије што му је неки обожавалац приредио?

- Недавно ми је једна девојка, која, иначе, ради портрете, послала мој урамљен дрес с неким детаљима. Толико сам се одушевио да сам морао да јој поручим још неколико - открио је Костић.