Врела крв, борбени карактер и велико освежење били су српски јуниори на Београд опену који полако улази у завршицу. Учествовали су двојица – Бранко Ђурић и Марко Максимовић.
Јуначки су се борили с далеко искуснијим и боље пласираним играчима. Поред напора, Максимовић је изгубио на старту. С друге стране, Ђурић је оправдао специјалну позивницу. У квалификацијама забележио је две победе и успео да се пласира у главни жреб чиме је остварио највећи успех у каријери.
- Највећа разлика у преласку с јуниорских турнира на слабије сениорске турнире јесте у физичкој спреми. Играчи су спремни да из недеље у недељу играју много мечева и баш то је најјачи утисак. Кад је турнир велики као 250 у Београду онда је разлика велика и у игри – истакао је 19-годишњи Ђурић.
Од следеће сезоне предстоји му огроман задатак – доказивање у најјачој конкуренцији.
- Имам циљеве. Нисам ове године успео све да их остварим. Не мењам приоритете. Желим да будем део светског врха.
Неизбежно питање је Дејвис куп репрезентација Србије и играње у националном дресу.
- Био сам позван на меч с Грчком. Нажалост због повреде колена нисам могао да се одазовем. За играча је то остварење сна, да допринесеш успесима репрезентације – то ми је један од циљева у каријери.
Серија 250 и следеће године биће у Београду.
- Ове године сам добио вајлд карту за квалификације и надам се да ми ово неће бити последње појављивање пред београдском публиком. Волео бих да поново заиграм на турниру – закључио је Ђурић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
